Građane zanima da li će imati dovoljno energenata u narednom periodu i da li će iste moći da priušte. U jeku globalne energetske krize države regiona planiraju jače umrežavanje gasne i električne infrastrukture, smanjuju potrošnju, povećavaju energetsku efikasnost i razvijaju obnovljive izvore. Srbija vredno radi na energetskim izazovima, a od EU nastavlja da dobija podršku.
Ovo su zaključci učesnika na predstavljanju Integrisanog energetskog i klimatskog plana Srbije, koje je održano danas u Beogradu.
Ambasador Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre, rekao je da bi plan trebalo da postavi ambiciozne ciljeve za smanjenje gasova sa efektom staklene bašte, brzu integraciju obnovljive energije, poput one dobijene od vetra i Sunca, i veću energetsku efikasnost do 2030.
”Spremni smo da pomognemo oko energetske tranzicije i ambicioznih ciljeva razmenom tehničkih znanja, ali i finansijskom podrškom Evropske unije, bilo u vidu bespovratne pomoći, povoljnih zajmova i garancija ili mešovitih rešenja. Zajedno sa našim srpskim partnerima EU napreduje u diversifikaciji energetskih izvora i ruta za snabdevanje. Pored tekućih radova na gasnom interkonektoru između Bugarske i Srbije, u pripremi je i novi interkonektor sa Severnom Makedonijom”, rekao je Žiofre.
“Nacionalni planovi za klimu i energetiku igraju ključnu ulogu u zajedničkim naporima Energetske zajednice za ostvarenje postavljenih ciljeva za 2030. godinu koji su dogovoreni početkom jula i mogu da pohvalim Srbiju za napredak koji je do sada ostvaren. Sada je vreme za napredak na sledeći nivo kroz konsultacije sa svim relevantnim zainteresovanim stranama, kako bismo osigurali da planirane politike i mere usmeravaju postizanje dugoročnih ciljeva energetskih i klimatskih politika, i vodeći računa o tome da energetska tranzicija mora biti inkluzivna i socijalno pravedna”, rekao je direktor Sekretarijata Energetske zajednice, Artur Lorkovski.
Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike, Zorana Mihajlović, rekla je da bi donošenje Integrisanog nacionalnog plana za klimu i energetiku trebalo da omogući da Srbija ima dovoljno energije i zdravu životnu sredinu i da predstavlja odgovornost i obavezu ne samo prema sadašnjim, već i prema budućim generacijama.
”Integrisani plan za klimu i energetiku je najvažniji dokument koji kao država treba da usvojimo u oblasti energetike. Ali, pre toga želimo da razgovaramo sa svima, ne samo sa domaćim i stranim institucijama, agencijama i preduzećima, već da imamo široki dijalog, kako bismo svi razumeli šta ovaj plan znači i zašto je važan. Mi smo na početku ovog procesa, ovo je tek početak rasprave, u kojem je politička podrška važna, ali je jednako važna podrška građana i privrede”, rekla je Mihajlovićeva i dodala:
”Plan podrazumeva da u svim segmentima donosimo odluke koje će omogućiti da 2030. godine imamo 40 odsto manju emisiju štetnih gasova nego 1990, kao i učešće OIE u proizvodnji električne energije veće od 40 odsto. To znači da ćemo morati potpuno da promenimo način na koji proizvodimo električnu i toplotnu energiju, da povećavamo našu energetsku efikasnost i da polako izlazimo iz prljavih tehnologija i fosilnih goriva, ma koliko teške odluke bile ispred nas”, zaključila je Mihajlović.
U skladu sa obavezama iz Ugovora o Energetskoj zajednici, kao i sa Sofijskom deklaracijom o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan, u toku je rad na Integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom planu Republike Srbije za period od 2021. do 2030. godine sa vizijom do 2050. godine (INEKP), koji se sprovodi u okviru EU projekta „Dalji razvoj kapaciteta za energetsko planiranje”.
Plan bi trebalo da pruži prikaz postojećeg stanja, ključnih politika i odgovarajućih mera za sagledavanje pet dimenzija Uredbe (EU) 2018/1999 o upravljanju Energetske unije i delovanjem u području klime – Dekarbonizacija (smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i obnovljiva energija), Energetska efikasnost, Energetska sigurnost, Unutrašnje energetsko tržište,Istraživanje, inovacije i konkurentnost. U narednom periodu će kompletan nacrt INEKP-a, biti predstavljen na javnim konsultacijama, koje će prema očekivanjima biti organizovane krajem godine.
Pročitajte još:
https://europa.rs/drzave-clanice-smanjice-potrebe-za-gasom-za-15-posto-tokom-sledece-zime/
https://europa.rs/interkonekcija-srbija-bugarska-strateski-vazan-projekat-za-energetsku-bezbednost/
https://europa.rs/garancija-kvaliteta-elektricnih-uredjaja/
