O sektoru
Srbija i EU trenutno rade na modernizaciji železničkog Koridora 10, za koji je 2023. godine najavljen finansijski paket od 2,8 milijardi evra (uključujući oko 500 miliona evra za moguće dodatne troškove). Paket se odnosi na unapređenje deonice Beograd – Niš na Koridoru 10, koje će omogućiti povezanost brzom prugom do 200 km/č između dva grada, uz brži protok robe i usluga, a takođe će doprineti brzoj integraciji u železničke mreže EU.
Paket se sastoji od investicionog granta u iznosu do 600 miliona evra od EU – najveće donacije EU za jedan projekat u Srbiji do sada; zajma od 1,1 milijarde evra od EIB-a i 550 miliona evra zajma EBRD-a. EU je već odobrila bespovratna sredstva u vrednosti od 265 miliona evra, a prva tranša od 82,8 miliona evra potvrđena je protokolarnim potpisivanjem u vozu od Beograda ka Nišu .
Evropska unija podržava Srbiju kroz projekte izgradnje železničke i putne
infrastrukture, modernizacije vodnih puteva, kao i kroz podršku reformi
saobraćajnog sektora.
Jedan od ključnih infrastrukturnih projekata je Modernizacija i rekonstrukcija železničkog koridora Beograd – Niš – Preševo (granica sa Severnom Makedonijom). Ovaj važan projekat rekonstrukcije pruge u dužini od 350 km biće realizovan po deonicama; ukupni troškovi se procenjuju na više od 3 milijarde evra. Projekat će biti finansiran bespovratnim sredstvima EU, kao i povoljnim kreditima EIB-a i EBRD-a.
Drugi
veoma važan projekat unapređenja železničkog saobraćaja Srbije je Modernizacija
železničke pruge Niš – Dimitrovgrad (granica sa Bugarskom). Ovo je jedan od
prioritetnih projekata koji je podržan bespovratnim sredstvima u iznosu od 110
miliona evra. Projekat je od suštinskog značaja za elektrifikaciju ove važne
deonice železničkog Koridora 10, koja trenutno nije elektrifikovana. Uspešna
realizacija ovog projekta bi značajno doprinela poboljšanju rada železnice i
smanjenju zagađenja.
Danas,
EU pomaže Srbiji u izgradnji novih ključnih saobraćajnica. U decembru 2021.
godine, počela je izgradnja autoputa Niš-Merdare (deo Autoputa mira), a prva deonica završena je u julu 2023. Ovaj
autoput će unaprediti socio-ekonomski razvoj čitavog regiona i doprineti bržem
i bezbednijem kretanju roba i ljudi, te će poboljšati sigurnost snabdevanja i
integraciju tržišta. Za izgradnju prve faze, od Niša do Pločnika (34 km),
obezbeđeno je 40 miliona evra bespovratnih sredstava posredstvom Investicionog
okvira za Zapadni Balkan, dok je 185 miliona evra obezbedjeno iz sredstava
kredita EIB-a i EBRD-a.
U toku
je i završetak izgradnje Intermodalnog terminala u Batajnici u okolini Beograda. Ovaj
značajan projekat EU je podržala sa skoro 13 miliona evra bespovratnih
sredstava. Beograd će dobiti intermodalni terminal čime se podstičе razvoj savrеmеnog
kombinovanog transporta robe kroz povеćanjе učеšća žеlеznicе i
stvaranjеm partnеrskog odnosa sa drumskim transportom.
Projekti
koji se tiču vodnog saobraćaja prepoznaju ogroman potencijal evropskog Koridora
VII (reka Dunav) i usmereni su na sprovođenje strogih bezbednosnih pravila,
smanjenje rizika od plovidbenih havarija i smanjenje negativnog uticaja na
životnu sredinu. Rečna plovidba uz tok Dunava mnogo je lakša nakon završetka
radova 2021. godine na jednoj od prevodnica na brani Đerdap. Prevodnica Djerdap
I je modernizovana pomoću sredstava EU u vidu bespovratne pomoći od 11,4
miliona evra, dok su radovi u toku na obnovi prevodnice Djerdap II koje
finansira EU u iznosu od 17 miliona evra bespovratne pomoci. Zahvaljujući
podršci EU, u Srbiji se plovidba na unutrašnjim plovnim putevima prati u
realnom vremenu kroz sistem rečnih informacionih servisa (RIS), kojim upravlja
Direkcija za vodne puteve „Plovput”. Projekat izvlačenja brodova
koji na dnu Dunava leže više od sedam decenija finansiraju se sa 16,55 miliona
evra bespovratnih EU sredstava odobrenih kroz Investicioni okvir za Zapadni
Balkan (WBIF) i izuzetno povoljnim kreditom Evropske investicione banke (EIB),
u saradnji sa Vladom Srbije. Investicija je prepoznata kao vodeći
odobreni projekat održivog transporta Investicionog
okvira za Zapadni Balkan (WBIF) 2022. Izvlačenje brodova počelo je u septembru 2024.
Važan
deo podrške koju EU pruža sektoru saobraćaja Srbije je promocija i podrška
razvoju održive urbane mobilnosti i povezanosti, čiji deo su projekti
prekogranične saradnje i izgradnje biciklističkih i pešačkih staza. Srbija
svake godine učestvuje u Evropskoj nedelji mobilnosti koja promoviše čist,
pametan i održiv saobraćajni sistem. Nakon manifestacija, svake godine u
gradovima i opštinama Srbije ostaju trajna poboljšanja infrastrukture i moderna
rešenja za mobilnost bez izduvnih gasova, kao što su stanice za bicikle,
novoizgrađene staze i prilazi za osobe sa invaliditetom.
Nakon
katastrofalnih poplava 2014. godine, bespovratnim sredstvima iz Fonda
solidarnosti EU izgrađena su 73 nova mosta na teritoriji 28 lokalnih
samouprava. Uz podršku EU, izgrađeni su i rekonstruisani neki od najvažnijih
mostova u Srbiji. Izgrađen je novi Žeželjev most, u Novom Sadu, dužine 474
metra, za koji je EU izdvojila 35,3 miliona evra bespovratnih sredstava. Uz
pomoć 40 miliona evra bespovratnih sredstava Evropske agencije za razvoj rekonstruisan
je i novosadski Most slobode.
Evropska
unija radi sa Srbijom na pripremi projekata Modernizacije pruga Beograd – Šid i
Stalać – Kraljevo – Rudnica. Radi se i na drugoj fazi Autoputa
Mira (Pločnik – Merdare), dok je projekat unapređenja plovidbenih uslova na
koridoru Dunav – Rajna je takođe u fazi pripreme. Obnova lokalne putne mreže u
skladu sa savremenim principima zaštite životne sredine i standardima
klimatskih promena takođe je u pripremi, a EU finansira pripremu dokumentacije
za pilot deonice, dok se očekuje finansiranje prve investicione faze u iznosu
od 100 miliona evra iz sredstava EIB-a i EBRD-a. Inače, potrebe unapređenja
lokalne putne infrastrukture u skladu sa savremenim standardima se procenjuju
na više od 1 milijarde evra.
Lista ključnih lokalnih partnera/organizacija
- Ministarstvo za evropske integracije
- Ministarstvo finansija
- Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
- Ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća
Projekti
u sektoru saobraćaja koje finansira EU u Srbiji imaju za cilj unapređenje
transportne povezanosti, a time i bolju ekonomsku integraciju unutar regiona i
integraciju regiona sa EU. Pored toga, napori koje EU ulaže u sektoru
saobraćaja posredstvom ovih projekata su u velikoj meri usmereni na otvaranje
tržišta i primenu standarda EU. Projekti koje podržava EU su značajno doprineli
procesu reforme železnice, uvođenju savremenih i najisplativijih praksi
održavanja infrastrukture drumskog saobraćaja, te uvođenju rečnog informacionog
sistema u cilju poboljšanja uslova plovidbe na unutrašnjim plovnim putevima
Srbije.
Od 2000. godine do danas, podrška EU
sektoru saobraćaja u Srbiji dostigla je više od 550 miliona evra bespovratnih
sredstava . Osim toga, više od 50 miliona evra bespovratnih sredstava EU je
izdvojeno za pripremu strateški prioritetnih investicija u oblasti saobraćaja,
ukupne vrednosti preko 5 milijardi evra, koje će se u budućnosti realizovati
kombinovanjem bespovratnih sredstava EU i povoljnih zajmova.