Energetika

O sektoru

EU je Srbiji obezbedila paket energetske podrške vredan 165 miliona evra, kako bi se građani i mala i srednja preduzeća lakše nosili sa rastućim cenama energije i zelenom tranzicijom. Dodatno je odobren 31 milion evra za izgradnju novog vetroparka Kostolac, čija izgradnja je u toku (kredit KfW-a od 81,8 miliona evra) i 16,1 milion evra za rekonstrukciju hidroelektrane Vlasina (kredit EBRD 61,6 miliona evra).

Evropska unija je najveći donator Srbije u oblasti energetike, u koju je investirala preko milijardu evra bespovratnih sredstava od 2000. godine. EU u Srbiji finansira projekte čiji je cilj sigurnost snabdevanja, diversifikacija izvora energije, liberalizacija tržišta i poboljšanje energetske efikasnosti. Krajnji cilj je smanjenje zagađenja i ublažavanje klimatskih promena, što su i ciljevi Evropskog zelenog dogovora i Zelene agende za Zapadni Balkan, koje je Srbija podržala 2020.


U 2022. godini EU je podržala ceo energetski sektor Srbije bespovratnim sredstvima u iznosu od 100 miliona evra, uključujući 49,6 miliona za važan projekat energetskog povezivanja Evrope i Srbije – gasni interkonektor Srbija‒Bugarska.
Novi gasni interkonektor, čija izgradnja je završena 10. decembra 2023, povezuje grad Niš sa bugarskom prestonicom, Sofijom. Projektovani kapacitet ovog novog gasovoda omogućiće protok 1,8 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje. Novi gasovod će obezbediti povećanje kapaciteta za dodatnih 60 odsto u odnosu na trenutne godišnje potrebe Srbije za gasom (oko 3 milijarde kubnih metara godišnje) i u velikoj meri povećati ukupnu sigurnost snabdevanja prirodnim gasom, te doprineti ciljevima čistije energije.

Još jedan veoma važan projekat u oblasti povezanosti je izgradnja Transbalkanskog elektro-energetskog koridora. Izgradnja koridora će povećati sigurnost snabdevanja i integraciju tržišta, povezujući region jugoistočne Evrope sa Italijom. Bespovratna sredstva u iznosu od 32,1 milion evra, obezbeđena kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF), mobilisaće 164 miliona evra investicija.

Važan segment EU podrške energetskom sektoru Srbije jeste energetska efikasnost. Kako bi Srbija smanjila potrošnju energenata i negativan uticaj na životnu sredinu, neophodan je rad na uvođenju energetski efikasnijih tehnologija i povećanju energetske efikasnosti zgrada i industrije. Pored investicionih projekata, EU pruža podršku Vladi Republike Srbije u neophodnom unapređenju legislative u ovoj oblasti.

Jedan od vodećih projekata energetske efikasnosti u Srbiji jeste obnova Vojnomedicinske akademije (VMA) u Beogradu, a procenjena vrednost radova je preko 200 miliona evra. Trenutno, EU podržava pripremu tehničke dokumentacije za obnovu VMA bespovratnim sredstvima u iznosu od 5 miliona evra. Predstojeća obnova javnih zgrada u Beogradu i Srbiji podržana je bespovratnim sredstvima od 20 miliona evra, a biće realizovana u roku od četiri godine.



Srbija najveći deo električne energije proizvodi putem sagorevanja uglja u termoelektranama. Proizvodnja električne energije na ovaj način uzrokuje veliku emisiju štetnih gasova i otpadnih voda. Evropska unija pomaže Srbiji da smanji zagađenje iz termoelektrana modernizacijom i ugradnjom sistema za prečišćavanje. Izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda Termoelektrane „Nikola Tesla” u Obrenovcu i Termoelektrane “Kostolac B” smanjila je količinu štetne uljne vode koja se ispušta u reke, što je dovelo do poboljšanja kvaliteta vode u okolini elektrana.

Projekte energetske efikasnosti u Srbiji moguće je finansirati povoljnim kreditima, koji su često praćeni subvencijama EU. Građanima i privredi su dostupni sledeći programi i fondovi koje podržava EU: Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF), Kreditna linija za zeleno finansiranje (GEFF), Fond „Zeleno za rast” (GGF): Regionalni program energetske efikasnosti (REEP).

Lista ključnih lokalnih partnera/organizacija

  • Ministarstvo za evropske integracije
  • Ministarstvo finansija
  • Ministarstvo rudarstva i energetike
  • Ministarstvo zaštite životne sredine
  • Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
  • Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
  • Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima
  • Agencija za energetiku

Evropska unija je veći donator od svih ostalih međunarodnih donatora zajedno. Sa paketom podrške energetici od 165 miliona evra, EU je u energetski sektor Srbije uložila više od milijardu evra u protekle dve decenije. Samo u 2022. podrška EU energetskom sektoru Srbije procenjena je na 100 miliona evra.

Diversifikacija izvora energije, sigurnost snabdevanja, energetska efikasnost i dekarbonizacija privrede, u skladu sa Pariskim sporazumom, glavni su ciljevi podrške EU. Podrška Evropske unije realizuje se u saradnji sa Vladom Srbije. EU će nastaviti da podržava Srbiju u usklađivanju sa pravnim tekovinama EU i stvaranju struktura koje će omogućiti dalja ulaganja u dekarbonizaciju energetskog sektora.

EU institucije/tela

Generalni direktorat za energetiku (DG ENER)

Generalni direktorat za energetiku (DG ENER)
Generalni direktorat za proširenje i susedsku politiku (DG NEAR)

Generalni direktorat za proširenje i susedsku politiku (DG NEAR)
Generalni direktorak za klimatsku akciju (DG CLIMA)

Generalni direktorak za klimatsku akciju (DG CLIMA)
Energetska zajednica

Energetska zajednica
Last updated: 7. Novembar 2024. 16:38