O sektoru
Podrška Evropske unije sektoru Civilne zaštite u Srbiji vredna je više od 250 miliona evra za period od 2014. do danas.
Aktivnosti u ovom sektoru podrazumevaju borbu protiv požara, sprečavanje poplava i sanaciju štete nakon prirodnih katastrofa, a protekle gotovo dve godine i podršku u borbi protiv virusa korona – isporuka medicinske opreme, vozila i pomoći za izbeglice i druge osetljive grupe.
Sektor civilne zaštite oslanja se na instrumente poput Mehanizma civilne zaštite, RescEU i ECHO.
Najveća podrška Evropske unije Srbiji, u ovom domenu, ogleda se kroz pomoć koju je naša zemlja dobila tokom velikih poplava iz 2014. godine, i onog što je usledilo. Nadogradnja nasipa, čišćenje i održavanje korita reka i rehabilitacija i popravka crpnih stanica – neke su od aktivnosti projekata sektora Civilne zaštite. Oni su u toku u Svilajncu, Paraćinu, Obrenovcu, Valjevu, Surčinu, Mačvi…
Čak 73 nova mosta sagrađeno je novcem EU, rekonstruisano je osam puteva, 23 klizišta je popravljeno, u ukupno 28 opština širom Srbije. Takođe, posebna oprema je poklonjena za poboljšanje upravljanja katastrofama, uključujući prenosne uređaje za prečišćavanje vode, pumpe za transport vode i mobilne zidove za zaštitu od poplava, kao i mobilne trafostanice. Ukupno, u poslednjih šest godina, EU je opredelila 170 miliona evra bespovratnih sredstava našoj zemlji, i to samo za projekat koji je usmeren na oporavak od poplava iz 2014, ali i za sprečavanje budućih poplave, od čega je više od dva miliona ljudi u Srbiji imalo koristi.
Do kraja 2018. godine izgrađeno je preko 230 kuća, dok je gotovo 2.500 kuća pogođenih poplavama renovirano u različitim opštinama. Čitava zgrada je podignuta u Obrenovcu, opštini koja je najteže pogodila, kako bi se obezbedilo socijalno stanovanje za preko 40 porodica koje su izgubile sve što su imalo u poplavama. Blizu 40.000 porodica poljoprivrednka dobilo je podršku u stočnoj hrani, sadnicama voća, životinjama, ozimim usevim i obuci.
Zahvaljujući rekonstrukciji 15 osnovnih i srednjih škola i izgradnji jedne nove škole i jednog vrtića, više od 13.000 učenika i nastavnika ponovo je dobilo uslove za učenje i rad.
EU je takođe rekonstruisala sistem za snabdevanje pijaćom vodom u Trsteniku, obnovila 12 kilometara regionalnog puta Korenita-Krupanj, sanirala 24 klizišta, izgradila dva nova i popravila četiri mosta.
MEHANIZAM CIVILNE ZAŠTITE
Izuzetno važan instrument za sprovođenje navedenih vrsta pomoći u sektoru Civilne zaštite jeste Mehanizam civilne zaštite Evropske unije (EUCPM). Mehanizam civilne zaštite EU olakšava saradnju u reagovanju u vanrednim situacijama, pripremi i prevenciji između država članica, kao i nekoliko drugih evropskih zemalja. Srbija je postala član Mehanizma 2015. godine, ali i pre toga, tokom razornih poplava u maju 2014. godine, Srbija je osetila korist od evropske solidarnosti kroz Mehanizam civilne zaštite EU. Ta operacija je bila jedna od najvećih otkad je mehanizam uspostavljen, a od osnivanja 2001. godine, Mehanizam je odgovorio na preko 330 zahteva za pomoć unutar i izvan EU. Većina država članica EU ponudila je pomoć poput brodova, helikoptera, pumpi i humanitarnih kompleta Srbiji i susednoj Bosni i Hercegovini. Bilo je raspoređeno više od 800 humanitarnih radnika, proizvedeno je 80 satelitskih snimaka i mapa, a Evropska komisija je sufinansirala prevoz pomoći do pogođenih područja u obe zemlje.
Pomoć Mehanizma nije prestala tada – on je ponovo aktiviran, na zahtev Srbije, tokom krize nastale pandemijom virusa korona. Kroz Mehanizam civilne zaštite EU u Srbiju je stigla medicinska oprema, laboratorijski materijal, lična zaštitna oprema, a jedna od konkretnih isporuka podrazumevala je dopremanje 10.000 maski iz skladišta hitne medicinske opreme Evropske unije – RescEU – smeštenog u Rumuniji.
RescEU
EU je tokom 2019. godine ojačala komponente svog upravljanja rizikom od katastrofa unapređivanjem Mehanizma civilne zaštite EU. Najnoviji uvedeni element – rescEU – ima za cilj poboljšanje zaštite građana od katastrofa i upravljanja nastajućim rizicima. Pored toga, rescEU uspostavlja novu evropsku rezervu resursa (‘rescEU rezerva’) koja uključuje flotu vatrogasnih aviona i helikoptera, avione za medicinsku evakuaciju, kao i zalihe medicinske opreme i terenskih bolnica koje mogu odgovoriti na zdravstvene vanredne situacije, i hemijske, biološke, radiološke i nuklearne incidente.
ECHO
Kancelarija za humanitarnu pomoć i civilnu zaštitu Evropske komisije (ECHO) osnovana je 1992. a ima za cilj pružanje hitne pomoći i pomoći (u obliku roba i usluga) žrtvama sukoba i prirodnih katastrofa ili katastrofa izazvanih čovekom van EU. Takođe, ECHO aktivnosti odnose se i na sprečavanje katastrofa i postkrizne operacije. Od 2015. godine, uz povećane mešovite migracione tokove u Srbiju, EU je donirala pomoć od više od 117 miliona evra državnim institucijama, lokalnim samoupravama, međunarodnim organizacijama i organizacijama civilnog društva, prihvatnim centrima i drugim korisnicima. Ova količina sredstava čini EU najvećim donatorom u Srbiji u oblasti upravljanja migracijama.
Evropski fond solidarnosti (EUSF)
Evropska komisija namenila je Srbiji skoro 12 miliona evra, kako bi doprinela borbi protiv kovida 19, u okviru Evropskog fonda solidarnosti.
Ovaj fond je nastao nakon ozbiljnih poplava u centralnoj Evropi u leto 2002. godine, prvenstveno zarad pomoći zemljama koje ispunjavaju uslove u hitnim operacijama i operacijama oporavka nakon prirodnih katastrofa. Između 2002. i 2020. godine, EUSF je mobilisao preko 6,5 milijardi evra za intervencije u 96 katastrofalnih događaja u 23 države članice i 1 zemlji pristupanju. Od marta 2020. godine, u okviru napora EU u borbi protiv pandemije koronavirusa, delokrug Evropskog fonda solidarnosti proširen je tako da pokriva velike hitne slučajeve iz domena javnog zdravlja. Fond solidarnosti EU dostupan je državama članicama EU, ali i zemljama kandidatima za članstvo u EU, poput Srbije. Može se aktivirati u slučajevima većih prirodnih katastrofa ili vanrednih situacija u javnom zdravstvu koje uzrokuju veliku direktnu štetu ili zahtevaju obuzdavanje značajnih javnih finansijskih izdataka. Srbija je imala koristi od Fonda solidarnosti EU i u prošlosti, posle poplava 2014. godine.
Tim Evropa
Evropska unija pokrenula je paket za podršku zemljama partnerima u borbi protiv pandemije koronavirusa i njenih posledica u aprilu 2020, pod nazivom “Tim Evropa”. Cilj “Tima Evrope“ jeste kombinovanje resursa iz EU, njenih država članica i finansijskih institucija, posebno Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj.
Ukupna cifra paketa „Tim Evropa“ dostiže skoro 38,5 milijardi evra.
Lista ključnih lokalnih partnera/organizacija
- Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima
- Ministarstvo unutrašnjih poslova
Podrška Evropske unije civilnoj zaštiti u Srbiji vredna je više od 250 miliona evra za period od 2014. do danas, a samo za oporavak od poplava i sprečavanje budućih, EU je uložila 170 miliona evra bespovratne pomoći. Za vreme velikih majskih poplava 2014. godine EU je pokazala značajnu solidarnost Srbiji: pumpe, helikopteri, brodovi, humanitarna pomoć, bili su na raspolaganju u ključnom trenutku, a nakon što je opasnost prošla, ulagano je u oporavak, sanaciju i sprečavanje budućih katastrofa.
Takođe, od početka izbegličke krize 2015. godine je pomogla sa više od 80 miliona evra. Po izbijanju pandemije kovida 19 pokrenuta je hitna pomoć Srbiji, kao i dugoročna pomoć za oporavak od krize u vrednosti od preko 93 miliona evra. Pored zemalja članica, Srbija je jedna od zemalja koja učestvuje u Mehanizmu za civilnu zaštitu, programima ECHO i RescEU.
U okviru Evropske unije, glavna misija Evropske civilne zaštite i operacija humanitarne pomoći je očuvanje života, sprečavanje i ublažavanje ljudske patnje i zaštita stanovništva pogođenog katastrofama i krizama.
Podrška Evropske unije sprovodi se u saradnji sa Vladom Srbije. Evropska unija je veći donator za razvoj Srbije od svih ostalih međunarodnih donatora zajedno. Donacije Evropske unije se koriste za razvoj Srbije.