Promovisanje obnovljivih izvora energije:
Razvoj tržišta biomase u Republici Srbiji (druga komponenta)
Projekat Razvoj tržišta biomase u Republici Srbiji ima za cilj da omogući bezbedno,
efikasno i klimatski prihvatljivo snabdevanje potrošača priključenih na mrežu
daljinskog grejanja. Ovo je druga faza programa, dok se završetak prve faze,
vrednosti 27 miliona evra, očekuje 2024. godine.
Sredstva izdvojena za projekat, koji treba da počne
2024. godine i treba da bude završen do 2029. godine, ukupno iznose 31,925
miliona evra. Nemačka razvojna banka KfW obezbeđuje zajam od 20 miliona evra i grant do
2 miliona evra u ime nemačke vlade. Preko KfW-a su takođe obezbeđeni dodatni
grant od 0,925 miliona evra iz Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) i grant
od 9 miliona evra iz Regionalnog programa EU za energetsku efikasnost (REEP) u
okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF).
Program bi obezbedio finansiranje sistema
daljinskog grejanja na biomasu u 4-6 opština za izgradnju novih kotlarnica sa
kotlovima na biomasu i sa novim ili postojećim i izmeštenim kotlovima na gas. Ukoliko su postojeći
kotlovi na ugalj, što je uglavnom slučaj, oni će biti potpuno ugašeni i
zamenjeni kotlovima na biomasu. Sve toplane bi imale rezervne gasne kotlove za
potrebe održavanja ili u slučaju kvara na kotlovima na biomasu. Generalno, 90%
energije treba da se proizvodi iz održivih izvora, odnosno iz biomase, drvne
sečke.
Kada se
koristi drvna sečka, održivost upravljanja šumskim resursima je kritična. U
takvim slučajevima se javljaju različiti problemi, kao što je, na primer,
nelegalno šumarstvo ili krađa drveta, a ako ne postoji adekvatno upravljanje
šumskim resursima, drvna sečka je neodrživ izvor. Stoga će projekat imati
dodatnu srodnu komponentu. Tehnička pomoć za politički dijalog biće obezbeđena
u okviru projekta, fokusiranog na transpoziciju direktiva EU za postizanje
održivog upravljanja šumskim resursima.
Projekat
je otvoren za učešće, uz minimum uslova koji uključuju spremnost, posvećenost
projektu, jasan pravni status zemljišta, itd. Tehnička pomoć će biti dostupna
za izradu neophodnih studija i ekonomske analize, koje će dovesti pojedinačne
projekte do nivoa zrelosti neophodnog za raspisivanje tendera i implementaciju.
Uskoro će biti identifikovane opštine, od kojih su već poznati Prijepolje i
Novi Pazar (dodavanje dodatnih kapaciteta nakon uspešne prve faze).
U program
će biti uključene sledeće mere:
·
Glavne investicije koje se
odnose na kotlove na biomasu drvne sečke i/ili slično gorivo od biomase, kao i
sekundarna oprema, građevinski radovi;
·
Mere vezane za mrež,
trafostanice i drugu prateću opremu;
Konsultantske usluge, uključujući nadzor i institucionalne mere.
Očekivani
rezultati uključuju značajno smanjenje emisije CO2 i smanjenje SO2
od 100%. Pored toga, očekuje se značajno povećanje udela obnovljive energije.
Srbiju karakteriše veliki sektor daljinskog grejanja. Postoji preko 60 opštinskih toplata koje snabdevaju toplotom oko 19% od 3 miliona domaćinstava u Srbiji, kao i komericjalne i javne korisnike. Daljinsko grejanje uglavnom se zasniva na toplanama koje koriste prirodni gas (67%), mazut (19%) i lignit (14%) sa ukupnim kapacitetom od 7.000 MW (skoro koliko i ukupni kapacitet električne energije – 7.700 MW).
https://europa.rs/komesar-za-susedstvo-i-prosirenje-oliver-varheji-zavrsio-posetu-srbiji/