Kako da živimo zdravije i dišemo čist vazduh, ko su glavni „zagađivači“ u Srbiji, odakle možemo dobiti bespovratna sredstva i da li ćemo uopšte uspeti da smanjimo emisiju štetnih gasova bile su glavne teme dvodnevne regionalne konferencije „Balkanski vazduh između dve vatre – Regionalna konferencija o rešenjima problema zagađenja vazduha na Balkanu“ u organizaciji RES fondacije.
Šta je potrebno da bismo živeli zdravije, a trošili manje?
Zagađenje vazduha u Srbiji, pa i na celom Balkanu, jedno je od najhitnijih ekoloških i zdravstvenih pitanja koje će dodatno pogoršati efekti klimatskih promena. Prema izveštaju Evropske agencije za zaštitu životne sredine iz 2019. godine, u Srbiji je dokumentovano 13.700 prevremenih smrti izazvanih čestičnim zagađenjem (PM2.5). Kada su u pitanju godine života izgubljene usled zagađenja ovim česticama, taj broj u Srbiji iznosi čak 135.800. Kako navodi Branislava Matić Savićević iz Instituta za javno zdravlje Srbije, ukoliko bismo smanjili emisiju ovih čestica za samo 5 odsto, to bi smanjilo stopu prevremene smrtnosti za čak 23 odsto. Da bismo ovu stopu skoro u potpunosti izbegli, potrebno je smanjiti emisiju za samo 20 odsto.
Deo segmenta projekta „EU za bolju životnu sredinu“ posvećen je pripremi Strategije kvaliteta vazduha u Srbiji koja je prijeko potrebna. Sam projekat se nadovezuje na rezultate prethodnih projekata koji su se bavili klimatskom strategijom i akcionim planovima i na taj način osiguravamo da su i klimatske promene i kvalitativni pristupi zaštite vazduha usklađeni, objasnio je Matej Gasperič, viši stručnjak za kvalitet vazduha, projekat „EU za bolju životnu sredinu“.
Strategija zaštite vazduha ima tri stuba: prvi je posvećen nacionalnim emisijama - koliko kao zemlja možete ispuniti emisije do 2030; drugi stub se bavi samim kvalitetom vazduha, a treći se povezuje sa Direktivom o kvalitetu vazduha.
Strategija zaštite vazduha gradi se na punoj primeni ‘ekološke’ legislative EU i ima tri scenarija. Prvi scenario bavi se samom pravnom tekovinom EU, drugi scenarij pravnim okvirom EU koji poboljšava finansijske podsticaje koji osiguravaju bolji pristup „zelenih tehnologija“ potrošačima. Treći scenario odnosiće se na sam kvalitet vazduha i koje politike i mere su potrebne da bi se obezbedilo da ljudi u Srbiji udišu čist vazduh.
Fokus na lokalni nivo je apsolutno neophodan, kao i podsticaji na nivou države. Dozu optimizma daje velika podrška Evropske unije koja dolazi kroz Evropski ekonomsko investicioni plan. Dve i po milijarde eura će biti odvojeno za Srbiju, a jedan od prioriteta je Zelena energija.
Samir Akbar, stručnjak za životnu sredinu iz Svetske banke naveo je da nedavna opsežna istraživanja identifikuju tri izvora zagađenja u Srbiji kojima je neophodna hitna pažnja: sektor grejanja (domaćinstava i javnih prostora), elektrane i izduvni gasovi. Istraživanje navodi da preko milion domaćinstava u Srbiji (preko 55 odsto) kao primarni izvor grejanja koristi šporet ili peć na čvrsta goriva. U prošloj godini je samo 0.24 odsto zgrada priključeno na sisteme daljinskog grejanja, što znači da i novoizgrađeni objekti koriste stare sisteme koji zagađuju, naveo je Bojan Bogdanović iz Evropske banke za obnovu i razvoj.
„Siguran sam da nam para neće nedostajati. Niko više neće imati pravo da se žali da nema finansija za zaštitu životne sredine. Ima načina, ima mehanizama, sredstva se pojavljuju, samo je na nama da li čemo ih iskoristiti. Ako za pet godina budemo pričali ovo isto, znaćemo da smo sami krivi“, dodao je Bogdanović.
Evropska komisija je 14. oktobra donela preporuku o Energetskom siromaštvu. Aleksandar Macura iz RES fondacije objašnjava pojam „energetskog siromaštva“ navodeći da se ovo odnosi na domaćinstva koja troše preko 10 odsto svog dohotka na energetske troškove. On je dodao da je prosečan udeo za grejanje i struju u Srbiji oko 15 odsto po domaćinstvu, što je previše.
„Zbog nedostatka sredstava i nedostatka znanja većina domaćinstava u Srbiji ne može sebi da obezbedi da im bude dovoljno toplo. Cilj nam je da se ljudi bolje ogreju, da svi udišemo čistiji vazduh, da budemo zdraviji i pritom da uštedimo“, zaključio je Macura.
Kako i zašto EU pomaže?
Ana Sobčag iz direktorata za Energetiku Evropske Komisije najavljuje pokretanje još jednog mehanizma- Inicijative za podršku regionima zavisnim od uglja na Zapadnom Balkanu i Ukrajini, u saradnji sa Sekretarijatom Energetske zajednice.
„Zelena energetska tranzicija daje priliku svima. Očekujemo još stotine hiljada radnih mesta samo u zelenoj ekonomiji, a oko milion novih radnih mesta u sektoru čiste energije. Obezbeđujemo i finansijske mehanizme. Jedan od njih je upravo Evropska inicijativa za regione zavisne od uglja u tranziciji i nova Inicijativa za regione zavisne od uglja na Zapadnom Balkanu i Urkajini. Sada je potrebno da svi zajedno identifikujemo projekte u vezi sa energetskom tranzicijom i osiguramo sredstva.“, istakla je Sobčag.
Tomas Veic, poslanik Evropskog Parlamenta dodao je da će svi projekti koji se budu finansirali iz ovih sredstava biti procenjeni u skladu sa EU standardima uticaja na životnu sredinu i naglasio očekivanja da ćemo zajedno proći kroz ovu tranziciju na jedan dobar i delotvoran način.