14. oktobar 2020. – Sednica Međusektorske radne grupe Nacionalnog konventa o EU (u nastavku: Konvent) za Program ekonomskih reformi – ERP održan je danas onlajn putem. Sednica je održana kako bi se diskutovala preliminarna lista ERP strukturnih reformi, sa kojom je Ministarstvo finansija izašlo prethodne nedelje.
Jedan od zaključaka sednice je bio da se očekivalo više strukturnih reformi kojima se direktno targetiraju politike za oporavak od COVID-19 pandemije, što je bila i preporuka Evropske komisije i EKOFIN-a u junu. U skladu sa tim preporukama, ovih mera je moralo da bude više, kako u privredi i tržištu rada, tako i u zdravstvenom sistemu.
Sednicu je otvorio koordinator ove Međusektorske radne grupe, Marko Malović. Malović je rekao kako je neophodno povećati kapitalne investicije koje imaju direktan uticaj na privredni rast, kroz putnu infrastrukturu ili neke druge konkretne projekte.
„Potrebno je i dodatno podržati razvoj tržišta finansijskih derivata i opštih elemenata osiguranja od finansijskih rizika, kako bi privreda, ali i stanovništvo, ostali likvidni, imajući u vidu ekonomske posledice COVID-19,” rekao je Malović.
Veliki broj novih mera pominje digitalizaciju, uključujući i digitalizaciju zdravstvenog sistema, što je pohvalno, ali je problem ako se ne reformišu i procesi koji treba da budu digitalizovani, a koji mozda nisu dobri „Digitalizacija je samo šminka ako je ne prati i reforma poslovnih procesa“, rekao je Srđan Nikolić iz REPATs-a, član ove Konventove radne grupe.
Jedan od zaključaka sednice je i da nije dobro to što nema više strukturne reforme koja se bavila pitanjem zelenog fonda, jer je to bila jedina reforma na temu životne sredine. Srbija ne stoji dobro kada je u pitanju zaštita životne sredine i potrebne su velike reforme kako bi došle do nivoa Evropske unije, rečeno je na sednici.
Miloš Janjić, istraživač u Centru za evropske politike, komentarisao je izostanak napretka u oblasti jedinstvene kontaktne tačke. Iako je i prošle godine ukazivano na to da treba da bude uključena kao samostalna reforma, do toga nije došlo.
Na skupu je razgovarano o problemu zaostatka u uvođenju evropske zdravstvene kartice u Srbiji, kao i o tome da, iako je mera digitalizacije zdravstvenih kartona, koja je predviđena predloženim reformama dobra, treba voditi računa o zaštiti privatnosti.
Kada je u pitanju transformacija poreske uprave, Jelena Rančić iz NALED-a kaže da je to reforma koja je tu od prvog ERP-a, ali da treba da bude detaljnija – ovo je primedba od prethodne godine. „Transformacija Poreske uprave treba da se nastavi, kao i poreskih politika, u koje spadaju i akcize. Jedan od neophodnih uslova za otvaranje Poglavlja 16 (Oporezivanje) je ujednačavanje akciza na jaka alkoholna pića, o čemu je NALED nedavno pisao,“ rekla je Rančić.
Na sednici je razgovarano i o strukturnoj reformi u vezi sa zapošljavanjem, koja je svedena na samo jednu strukturnu refomu (za cirkularne i ekonomske migracije) što nedovoljno uvažava kontekst COVID-19 pandemije i čime nisu usvojene preporuke Evropske komisije. Jedna od mogućnosti je da se po ugledu na Program ekonomskih reformi Severne Makedonije, uvede garancija za mlade, da fokus bude na povećanju formalne zaposlenosti, na ranjivim kategorijama i na sektore koji su najviše pogođeni pandemijom COVID-19.
Nakon sastanka, biće sačinjen izveštaj i poslat Ministarstvu finansija Republike Srbije, u okviru javne rasprave koja traje do 18. oktrobra 2020. godine.
Konvent redovno učestvuje u dijalogu sa predstavnicima države u toku izrade ovog dokumenta na godišnjem nivou, kroz svoju Međusektorsku radnu grupu za ERP. 2017. godine je potpisana i Platforma za praćenje sprovođenja primene ERP-a kroz Konvent. Potpisnici Platforme su bili CEP, NALED, Evropski pokret u Srbiji i Fondacija Centar za demokratiju i MFIN, čime je započeto organizovanije učesće civilnog društva u ovom procesu.
U okviru projekta Pripremi se za učešće, koji zajednički sprovode CEP, NALED i Centar savremene politike kroz portal European Western Balkans uz podršku Evropske komisije, civilno društvo i Konvent na još sistematičniji način prate i analiziraju sprovođenje ERP-a u Srbiji. Pripremljena je metodologija za analizu prioritetnih strukturnih reformi, a u toku je i izrada monitoring izveštaja koji će služiti za praćenje ostvarenja u svakoj od strukturnih reformi, njeno unapređenje, kao i uvođenje novih strukturnih reformi, sa aspekta civilnog društva.
Ovde možete preuzeti naš info list na temu Programa ekonomskih reformi.