Srbija je izložena uticajima prirodnih katastrofa kao što su poplave, suša ili mraz. Kada one pogode poljoprivredne kulture, često dolazi do smanjenja ili potpunog gubitka prinosa žitarica, voća ili povrća. Jedan od načina da se ove posledice ublaže je poljoprivredno osiguranje. Kada poljoprivrednik, na primer, osigura useve i plodove od poplave, dobiće novčanu naknadu ako poplava ugrozi njegov zasad.
Prema podacima Narodne banke Srbije, poljoprivredno osiguranje čini 4% ukupnog tržišta osiguranja u Srbiji. Od 16 osiguravajućih društava, 7 imaju u ponudi poljoprivredno osiguranje, dok premija osiguranja useva iznosi 25 miliona evra. Poređenja radi, premija istog osiguranja u Nemačkoj iznosi preko 220 miliona evra.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) i Evropska unija udruženim snagama unapređenju sistem osiguranja poljoprivredne proizvodnje. U okviru ove saradnje Srbiju je u prvoj nedelji oktobra 2022. godine posetio Roman Shynkarenko, međunarodni stručnjak FAO za poljoprivredno osiguranje. On je pomogao predstavnicima ministarstva da upoznaju principe i novine u poljoprivrednom osiguranju, sastavio preporuke za unapređenje i demonstrirao kako se procenjuje šteta na oglednim poljima.
Put ka efikasnijem osiguranju
Uspešan razvoj poljoprivrednog osiguranja nije u rukama samo jedne institucije. Zato su održani sastanci sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstva finansija, Kancelarijom za upravljanje javnim ulaganjima, Narodnom bankom Srbije i osiguravajućim društvima. Različiti uglovi gledanja omogućili su izradu mape puta koja daje smernice na pitanja šta je potrebno uraditi da bi se unapredilo poljoprivredno osiguranje, kako se to radi i kada je najbolje vreme za pojedine korake. Mapa puta sadrži preporuke kao što su osnivanje jedinice za upravljanje osiguranjem; zatim standardizaciju ponude osiguranja čime se olakšava poljoprivrednicima da ih koriste; uvezivanje subvencija za poljoprivredno osiguranje sa subvencijama druge vrste - nalik subvencijama za uzgoj životinja; kao i mnoge druge.
A kako je retko koje unapređenje moguće bez tehnološkog napretka, razgovaralo se i o novim tehnologijama kao što su elektronski zapisi za procenu štete ili satelitsko praćenje parcela. Satelitsko praćenje je posebno interesantno, jer pruža informacije osiguravajućim društvima za formiranje ponude, ali koristi i ministarstvu, jer omogućava brži odgovor na elementarne nepogode.
Koje nove tehnologije postoje?
- Bespilotne letelice
- Automatske meteorološke stanice
- Geografski informacioni sistemi i mnoge druge
Koja saznanja nove tehnologije daju?
- Indeks vegetacije pokazuje nivo hlorofila u biljkama, što govori o stanju u kome se one nalaze. Ove informacije omogućavaju praćenje stanja useva tokom godine
- Mapiranje padavina pokazuje učestalost padavina na odabranoj teritoriji
- Pregled temperature omogućava složene analize kao što je prisustvo mraza u voćnjaku
- Vlažnost zemljišta
- Rizik od suše ili mraza
Kako se procenjuje šteta od elementarnih nepogoda?
Odgovor na ovo pitanje potražili smo u selima Kolari i Drugovac u istočnoj Srbiji. Zahvaljujući gostoprimstvu porodica Brkić i Aćimović predstavnici ministarstva i osiguravajućih društava posetili su voćnjake jabuke. Na primerima ovih zasada stručnjak FAO je pokazao kako se radi procena štete.
Vladan Aćimović je poljoprivrednik koji uzgaja voće u selu Kolari u blizini Smedereva. Pored jabuke, Vladan ima i trešnju, višnju, šljivu, kajsiju i breskvu. Nije imao dileme, da li želi da osigura svo voće.
„Imamo problem ove godine jer imamo kombinaciju grada i mraza, ko se bavi poljoprivredom bez osiguranja, to nije dobro. Ulažemo u poljoprivrednu proizvodnju da bude isplativa, što je u ovom momentu izuzetno teško“, kaže Vladan.
Vladan ima podršku supruge koja vodi računa o deci, ali je i ravnopravan partner u poslovanju, kao vlasnica novog traktora i voćnjaka sa savremenom protivgradnom mrežom.
Fotografije: FAO kancelarija u Srbiji