Održana dvodnevna obuka o prevarama u hrani za inspektore

Više od 30 inspektora iz Direktorata za veterinu (granična inspekcija) i Direktorata za zaštitu biljaka Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva učestvovalo je na dvodnevnoj obuci o prevarama u hrani koju su 1. i 2. decembra održali eksperti PLAC III projekta.

Obuka – onlajn radionica fokusirala se na način utvrđivanja i prepoznavanja proizvoda i objekata koji ne zadovoljavaju uslove propisane Uredbom EU o službenim kontrolama, kao i odobrenih objekata koji rade u skladu sa Uredbom, ali proizvodi koji iz njih dolaze mogu biti sumnjivi sa stanovista “falsifikovane hrane”. Posebna pažnja posvećena je proizvodima ribarstva, koji su često predmet prevara.

Primena Uredbe 2017/625 o službenim kontrolama ključna je za obezbeđivanje poštovanja zakona o zdravlju životinja, biljaka i drugog zakonodavstva koje reguliše bezbednost hrane. Cilj uredbe je stvaranje integrisanog i uniformnog sistema obavljanja zvaničnih kontrola tokom celog lanca snabdevhrane. Uredba propisuje opšta pravila za izvođenje službenih kontrola kojima treba da se proveri poštovanje pravila za sprečavanje, eliminaciju i smanjenje na minimum rizika za ljude i životinje. Pitanje prevara u hrani zahteva blisku prekograničnu saradnju državnih uprava i obuku nadležnih graničnih veterinarskih inspektora. Prema izveštaju Evropske komisije, Srbija u poglavlju 12 posebno treba da poveća efikasnost kontrola jačanjem administrativnih kapaciteta za inspekcije i primenom provera zasnovanih na riziku na graničnim inspekcijama.

U okviru podrške u oblasti pregovaračkog poglavlja 12, eksperti PLAC III projekta izradili su analizu relevantnog nacionalnog zakonodavstva sa preporukama za usklađivanje sa pravnim tekovinama EU, nacrt pravilnika za granične veterinarske inspekcije i održali obuku.

Ekspertkinja Maja Sandić predstavila je učesnicima pravnu analizu postojećeg nacionalnog zakonodavstva koje se odnosi na hranu, bezbednost hrane i prevare u hrani. Preporuke za unapređenje su ili izmene i dopune Zakona o bezbednosti hrane ili usvajanje novih propisa – zakona o službenim kontrolama, uredbe o prevarama u hrani i pravilnika. U oba slučaja, neophodno je u zakone uvesti odredbe “prevare u hrani” i “prevare materijala koji dolaze u kontakt sa hranom”. Takođe, potrebno je unapređenje kapaciteta nadležnih tela, jer trenutno ne postoji nijedno radno mesto koje se bavi samo prevarama u hrani.

Prevare u hrani mogu se dogoditi u bilo kom delu lanca snabdevanja hranom. Definišu se kao prevare u kojima se hrana koristi za ekonomsku dobit, naveo je ekspert Evangelos Morelatos. One pogađaju potrošače, subjekte u poslovanju s hranom i nadležne državne organe i potrebno je delovati da se one spreče tokom celog lanca hrane.

On je učesnike upoznao sa tipovima mogućih prevara, kao i sa standardnim međunarodnim procedurama koje odnose na bezbednost hrane i za utvrđivanje prevara. To su: HACCP (Analiza opasnosti i kritične kontrolne tačke, što je sistem za smanjenje rizika za bezbednost hrane), Procena ugroženosti za prevare u hrani i Pretnje zlonamernim neovlašćenim radom. Na konkretnim primerima predstavljena je izrada procene ugroženosti za prevare s hranom, kao i izrada plana za ublažavanje prevara s hranom. Kao posebno važno, ekspert je istakao da je neophodno dobro poznavanje tržišta kako bi se odredili pravci delovanja.

U diskusiji sa učesnicima istaknuto je da višegodišnji plan zvaničnih kontrola za proizvode koji su podložni prevarama treba da bude praćen i planom za predupređivanje prevara u prehrambenoj industriji.


Last updated: 22. Novembar 2024. 09:38