Deinstitucionalizacija, odnosno proces prelaska sa sistema rezidencijalne brige i zbrinjavanja u institucijama na sistem brige o osobi u porodičnom okruženju i lokalnoj zajednici, predstavlja jedan od prioriteta razvoja društva Srbije. Imajući to u vidu, pod okriljem Evropske unije u toku je implementacija projekta „Unapređenje sistema socijalne zaštite i priprema za ESF” kako bi se uspostavio sistem održivih usluga socijalne zaštite u našoj zajednici za najugroženije grupe stanovništva.
Tokom meseca maja su održana dva skupa pod nazivom ,,Deinstitucionalizacija - iskustva i preporuke", na kojima su partneri projekta predstavili stanje i izneli dalje planove za unapređenje deinstitucionalizacije kao jednog od glavnih izazova za poboljšanje uslova života ugroženih grupa u Srbiji. U razgovorima je učestvovala i Gordana Milovanović, vođa tima konzorcijuma kompanija NIRAS i Ernst&Young koji sprovodi ovaj projekat.
Oba događaja su okupila predstavnike različitih institucija, jedinica lokalne samouprave, centara za socijalni rad, zdravstvenog sistema i pružalaca socijalnih usluga u zajednici prikazavši primere dobre prakse koji su rezultat rada svih uključenih strana.
Prvi skup razmene iskustava i praksi održan je u Veterniku 9. 5. 2024. godine gde je prisustvovala Marina Vidojević, pomoćnica ministra u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Sektor za socijalnu zaštitu, i istakla značaj ovog projekta koji se odnosi na poboljšanje nege pružene van institucija socijalne zaštite i razvoj socijalnih usluga u zajednici.
,,Partnerstva različitih aktera na lokalnom nivou su ključna za uspeh procesa deinstitucionalizacije, dok su stručna okupljanja prilika za izgradnju i jačanje tih partnerstava. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja posvećeno je jačanju kapaciteta relevantnih aktera kako bi se podržale reforme i unapredio kvalitet pruženih usluga, čime se direktno dalje podržava unapređenje celokupnog sistema socijalne zaštite``, navela je Vidojević.
Ljilja Bognić, direktorka doma za odrasle ,,Sveti Vasilije Ostroški – Čudotvorac“, podelila je iskustvo te institucije u procesu deinstitucionalizacije, objašnjavajući da su svi zaposleni prošli kroz brojne aktivnosti izgradnje kapaciteta koje su doprinele smanjenju predrasuda u vezi sa čitavim procesom, odnosom i interakcijom sa korisnicima.
Marija Cucin, socijalna radnica doma ,,Sveti Vasilije Ostroški – Čudotvorac“, podelila je sa prisutnima iskustvo ove ustanove i navela da se pokazalo da većina korisnika usluge stanovanja uz podršku ostvaruje bolje odnose sa članovima svoje porodice u poređenju sa periodom kada su bili u sistemu rezidencijalne nege. Dodala je i da je lokalna zajednica sada već navikla na novi sistem rada i da su deinstitucionalizovane korisnike prihvatili kao svoje komšije.
Drugi skup razmene iskustava i praksi održan je u Kragujevcu 20. 5. 2024. godine u Zavodu za smeštaj odraslih ''Male pčelice''.
Slađana Čabrić, ispred Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja istakla je značaj podrške EU za sveukupnu reformu sistema socijalne zaštite u Srbiji, a istovremeno je prepoznala proces deinstitucionalizacije kao izazovnu temu koja zahteva opsežne razgovore.
Gospođa Čabrić je napomenula da je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja pokrenulo proces izrade Strategije deinstitucionalizacije i razvoja usluga socijalne zaštite koje pružaju u zajednici za period 2022-2026, koja je usvojena u januaru 2022. godine, i obavestila učesnike da je prateći Akcioni plan završen i da čeka formalno usvajanje.
Miloš Antić, defektolog iz rezidencijalne ustanove „Veliki Popovac“, govorio je o putu ove ustanove ka deinstitucionalizaciji od 2005. godine kada je u ustanovi postojao jedan paviljon namenjen za samostalni život 5 korisnika. On je kao primer dobre prakse istakao da ova ustanova danas pruža usluge stanovanja uz podršku u dve jednice - u Petrovcu na Mlavi i Velikom Gradištu.
Učesnici skupova u Veterniku i Kragujevcu poručili su da deinstitucionalizacija predstavlja dug i složen proces koji zahteva angažovanje brojnih različitih aktera - sistema socijalne zaštite, zdravstva, lokalnih samouprava, pružalaca usluga i građana. Kako je osnovna svrha ovog procesa sprovođenja sistemskih promena koje treba da omoguće puno uključivanje korisnika sistema socijalne zaštite u sve sfere života u zajednici, ona istovremeno podrazumeva i brigu o najboljem interesu korisnika i promovisanje dostojanstvenijeg i osnažujućeg okruženja za pojedince.
Projekat „Unapređenje sistema socijalne zaštite i pripreme za ESF” ima za cilj da podrži unapređenje efikasnosti politike socijalne inkluzije putem modernizacije sistema socijalne zaštite radi poboljšanja izvaninstitucionalne nege i savremenog pristupa kvalitetnim i održivim uslugama socijalne zaštite u zajednici za najugroženije grupe stanovništva. Nosilac projekta je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Telo za ugovaranje je, Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava Evropske unije, Ministarstva finansija.