U okviru obeležavanja EU Zelene nedelje u Srbiji, u Beogradu su 6. juna održani projekcija filma “Zelena Evropa” u produkciji Radio-televizije Srbije i debata o tome kakvi su evropski a kakvi srpski standardi u zaštiti životne sredine.
Događaj pod nazivom “Koliko je zelena Evropa” uključio je i otvaranje istoimene izložbe fotografija koja prikazuje primere najbolje evropske prakse u pet zemalja EU. Događaj su organizovali Delegacija EU u Srbiji i projekat “Puls Evrope – medijske posete EU”.
Film "Zelena Evropa" je kompilacija medijskih izveštaja RTS-a o tome kakve su politike zaštite životne sredine u zemljama EU, nastalih u okviru medijskih poseta organizovanih uz podršku projekta "Puls Evrope". Autorka filma, novinarka RTS-a Dragana Živojnović istraživala je politike zaštite životne sredine u Austriji, Italiji, Sloveniji, Francuskoj, Holandiji i Nemačkoj. Film u trajanju od 25 minuta sumira 14 emisija emitovamih na Drugom programu RTS-a.
Nakon projekcije filma, održana je debata o tome kakvi su evropski a kakvi srpski standardi u zaštiti životne sredine.
Autorka filma Dragana Živojnović rekla je da je u zemljama koje je posetila bilo mnogo dobrih primera koji su vredni za prikazivanje gledaocima u Srbiji i koji nude sugestije na koji način bi moglo i u Srbiji da se krene u rešavanje problema i da, kako je rekla, "budemo zeleniji”.
Programski menadžer Delegacije EU u Srbiji Antoan Avinjon rekao je da je jako donbro što se kroz film vide gradjani i institucije evropskih zemalja u akciji. “Zelena agenda je u Evropi počela pre sto godina. Stavili smo ljude i njihovo blagostanje iznad institucija, ali to jeste politički proces jer, na kraju treba doneti rešenja koja podržavaju ekološke akcije”, rekao je on. Avinjon je naveo da je EU u Srbiji u poslednjih 15 godina donirala više od 580 miliona evra za sektor zaštite životne sredine, dodavši da osim velikih investicionih projekata podržava i manje građanske inicijative kroz dodelu grantova a preko organizacija civilnog društva.
Projektni mendažer Beogradske otvorene škole (BOŠ) Lazar Jovčić rekao je da BOŠ sarađuje sa organizacijama civilnog društva i podržava ih u njihovim inicijativama na lokalnom nivou, ali da bez javnih politika i konkretnih mera nema unapređenja stanja životne sredine u Srbiji. On je kao dobar primer naveo Sokobanju, gde novi sistem za grejanje koji koristi otpadnu termalnu vodu iz banjskog kompleksa dosta utiče na poboljšanje kvaliteta vazduha i da su rezultati vidljivi. Dobrih primera ekoloških praksi u Srbiji ima, problem je što postoje zeleni propisi ali nema njihove primene, dodao je on.
Urednica časopisa “Ekolist” Majda Adlešić rekla je da je bitna uloga medija u naporima da se radi na zaštiti životne sredine i podigne svest građana o ekologiji. "Ljudi su svesni svoje okoline i šta se sa njom dešava i oni postavljaju pitanja a mi kao mediji smo tu da dajemo odgovore i tražimo rešenja koje možemo da ponudimo”, dodala je ona.
U programu medijskih poseta koje organaizuje projekat “Puls Evrope” do sada je učestvovalo 268 novinara iz 36 redakcija u Srbiji; od 450 nastalih i objavljenih medijskih priloga čak trećina je iz oblasti zaštite životne sredine, rekla je vođa projekta "Puls Evrope" Marina Rakić.
Izložba "Koliko je zelena Evropa" predstavlja fotografije i najznačajnije podatke iz sektora životne sredine u pet zemalja EU - Švedskoj, Danskoj, Estoniji, Portugalu i Češkoj. Autori fotografija su novinari - učesnici medijskih poseta i članovi projektnog tima.
