Klub za učenje: škola u školi

Niš, mart 2022 – „Iskreno, nisam znao da koristim tablete i tu tehnologiju. Nastavnici i vršnjaci su mi u tome pomogli jer ja nisam imao nijedan računar kod kuće”, priča nam četrnaestogodišnji Rema. On završava 8. razred u Osnovnoj školi “Radoje Domanović” u Nišu. Od prošle godine, od kada je formiran Klub za učenje, kao podrška deci iz osetljivih grupa, redovno dolazi na dopunske časove iz matematike.  

U Klub za učenje redovno dolazi i Remina vršnjakinja Laura. I ona se sprema za završne ispite. Lakše joj je da uči u grupi.  

„Kod kuće nemam računar, ali imamo tablete u biblioteci koje možemo da uzmemo, da iznajmimo, da odnesemo kući i da učimo šta nam treba. Znači mi da na internetu nađem neke informacije uz koje mogu lakše da naučim neku lekciju”, kaže Laura.

A na početku pandemije svima je bilo teško. Zatvorile su se učionice, mnogi nastavnici nisu imali digitalne kompetencije da drže onlajn nastavu, a deca iz marginalizovanih grupa nisu imala tehničke mogućnosti da uče na daljinu. Slično je bilo i u Osnovnoj školi „Radoje Domanović” sa 860 đaka, od kojih je 14% iz romske populacije.

Zato su u ovoj, i još 29 škola, kao deo projekta „Premošćavanje digitalnog jaza u Srbiji za najugroženiju decu” formirani Klubovi za učenje i Biblioteke digitalnih tehnologija. Sa ciljem da i u pandemijskim uslovima svako dete dobije adekvatnu podršku za učenje, kao i psihosocijalnu podršku, zajedno su ga pokrenuli Delegacija Evropske unije u Srbiji, UNICEF i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. 

Škola je dobila 3 laptopa za koordinatore, i 63 tablet računara koja učenici mogu da iznajme za učenje. Na taj način smanjuje se digitalni jaz među njima i svi maju jednak pristup kvalitetnom i inkluzivnom obrazovanju što i jeste prioritet i cilj projekta.  

Oko 30 nastavnika koji su uključeni u rad Kluba za učenje, vide važnost i uspešnost projekta, jer korist imaju svi.

„Koncentrisani smo trenutno na pripremnu nastavu završnog ispita. U tim grupama lakše pratimo njihov napredak, lakše analiziramo domaće zadatke. Takođe, vršnjačka podrška mnogo znači nastavniku. Tako ujedinjeni zaista već postižemo bolje rezultate, što se već pokazuje i zaključnim ocenama”, uverena je Miljana Medenica, nastavnica matematike i koordinatorka Kluba za učenje.

A da steknu digitalne kompetencije, informatička znanja, i nauče osnove digitalne pismenosti  i bezbednosti na internetu pomaže im Milijana Krasojević, nastavnica informatike i koordinatorka Biblioteke digitalnih tehnologija.  

„Deca jednostavno imaju pristup internetu kada požele, i kod svoje kuće mogu da koriste te tablete koje smo dobili.  Ta mogućnost da mogu da rade onlajn je doprinela, ne samo da povećavaju svoje digitalne kompetencije i znanja, već da su i dosta samouvereniji”,  primećuje Milijana.  

Remi, Lauri i još 30-oro dece, koja redovno dolaze u Klub za učenje, osim nastavnika pomaže i dvanaestogodišnja Isidora. Ona je odličan đak, sa najvišim ocenama. Zato se i prijavila da volontira u Klubu za učenje.

„Ja sam želela da budem vršnjački edukator, prvo zato što volim da pomažem mojim drugarima, a i zato što je veoma bitno da deci, mojim vršnjacima koji nisu lepo savladali gradivo na redovnoj nastavi, objasnim šta im nije jasno. Pomažem im uglavnom iz biologije, informatike, matematike. Mislim da deca iz Kluba za učenje vole kad su tu njihovi vršnjaci i drugari, jer pomoć drugara je uvek najbolja”, kaže uz iskreni osmeh Isidora.  

Za direktorku škole, Dušicu Tričković, projekat je doneo učenicima, nastavnicima i roditeljima mnogo više od tehnologije, tablet računara i laptopova. Svi su povećali svoje digitalne kompetencije, nastava je interaktivna, a deca iz osetljivih grupa su redovnija na nastavi.

„Posle godinu dana implementacije ovog projekta mogu da su naša deca osnažena da rade i od kuće, da se koriste raznim digitalnim alatima i da ne odsustvuju iz škole kao što je to ranije bilo. Naši osmaci su zahvaljujući klubu za učenje jako motivisani za pripremnu nastavu i za završetak osnovne škole”, ponosno kaže Dušica.

Mahmula, mama dečaka Reme sa početka naše priče, ponosna je na njegov napredak i uspeh u školi. Priznaje da sada i ona može mnogo toga da nauči od njega.

„Postoje situacije kada ja ne znam njemu nešto da objasnim, kada ni ja ne razumem, onda je tu Klub za učenje, tu je asistent, tu su nastavnici, i direktorka učestvuje u tome, tako da mu dosta pomažu. Iskreno sam iznenađena jer do sada nije znao da rukuje računarima, tabletima. Sada se baš dobro snalazi” kaže Mahmula.

Krizna situacija izazvana pandemijom COVID-19 donela je i nesigurnost, strah i izolovanost dece iz osetljivih grupa. Zato je psihosocijalna podrška ključna za decu koja su se susrela sa obrazovnim barijerama. Ona se pokazala od suštinske važnosti za inkluziju, njihov ostanak i uspeh u sistemu obrazovanja.

„Za svu decu koja se osećaju nesigurnim, koja imaju probleme u porodici, njima su škola, Klub za učenje i ova biblioteka oaza. Učenici su dovoljno osnaženi da potraže pomoć tima pedagoga, psihologa, direktora škole i svih koji su u timu pružanja psihosocijalne podrške” objašnjava direktorka.

Škola organizuje i brojne radionice  -  sviranje i pevanje, ples i pokret, kreativni aktivizam. Na taj način oni mogu da iskažu emocije, da se pokrenu za nastavu, za učenje, za rad.  

Ova škola je pravi primer zašto su projekti poput ovog i potreba i inspiracija. To se jasno vidi po ocenama i ambicijama onih koji su bili u riziku da nestanu iz sistema obrazovanja.

„Želeo bih da upišem medicinsku školu i da budem medicinski brat. Znači mi da imam dobre ocene da bih upisao željenu školu“  kaže Rema, pun entuzijazma.  

„Kada porastem želim da budem sudija, to mi je bila životna želja. Htela bih da upišem Pravno poslovnu školu” samouverena je Laura.

Remi i Laura, kao i njihovi drugari, ohrabreni su da sanjaju velike, ostvarive snove.