Savremene tehnologije, uključujući veštačku inteligenciju, sve više menjaju način rada poreskih administracija širom sveta, a taj trend sve je izraženiji i u Srbiji.
„Kada poreske uprave raspolažu ogromnim količinama podataka iz e-trgovine i sa onlajn platformi, nasumične kontrole više ne daju dobre rezultate. Upravo zato se koristi veštačka inteligencija koja pomaže da se brzo prepoznaju rizični slučajevi. Na taj način, inspektori mogu da usmere pažnju tamo gde je verovatnoća za nepravilnosti najveća, čime se značajno povećava efikasnost kontrole“, rekao je EU ekspert Markus Drost na radionici održanoj, u Poreskoj upravi Republike Srbije.
Radionica je bila posvećena uticaju digitalne ekonomije na rad poreskih administracija.
Glavne teme događaja bili su evropski trendovi u oblasti PDV-a, upravljanja rizicima i digitalnih kontrola, uz ključnu poruku da poreske administracije moraju da menjaju način rada kako bi pratile rast digitalne ekonomije. To u praksi znači manje oslanjanja na klasične kontrole, a više na automatizovanu analizu podataka.
Za Srbiju, koja je već načinila prve korake uvodeći eFakture, to znači dalji razvoj digitalnih alata, ali i promenu načina rada poreske administracije, budući da će sve veći značaj imati analiza podataka, automatizovane kontrole i međunarodna razmena informacija.
Drost kaže da Evropska unija intenzivno radi na digitalizaciji PDV sistema, a da je posebna pažnja usmerena na onlajn platforme, koje u određenim slučajevima postaju odgovorne za obračun i plaćanje PDV-a umesto pojedinačnih prodavaca koji posluju preko njih. Istovremeno, Drost naglašava da primena AI u poreskim sistemima mora imati jasna pravila i ograničenja i da odluke koje utiču na poreske obveznike ne mogu biti potpuno prepuštene algoritmima.
„Svaka odluka mora biti proverljiva, a AI je često „crna kutija“ i nije uvek jasno kako je došao do određenog zaključka. Zato nije dozvoljeno da poreska rešenja za građane ili kompanije budu donešena i poslata isključivo na osnovu odluke AI sistema. Uvek čovek mora da izvrši završnu proveru. Suština nije da tehnologija zameni inspektora, već da mu pomogne da brže dođe do pravih informacija i da se koncentriše na najsloženije slučajeve“, kaže Drost.
Poseban akcenat radionice bio je na praktičnom radu na realnim primerima iz prakse i simulaciji konkretnih poreskih kontrola. Polaznici radionice su istakli da im je upravo to bio najkorisniji deo obuke, jer im je omogućio da bolje razumeju postupke kontrole i način donošenja odluka u složenim situacijama.
Drost objašnjava da praktične vežbe imaju važnu ulogu jer povezuju teorijska znanja sa stvarnim situacijama sa kojima se poreski službenici susreću u radu. „Kroz simulacije zaposleni ne uče samo pravila, već razvijaju analitičko razmišljanje i uče na koji način treba da donose odluke što im daje sigurnost u radu sa složenim predmetima. Takav način rada ostaje mnogo duže u sećanju nego klasična teorijska predavanja“.
Radionica je održana u okviru programa „EU podrška za upravljanje javnim finansijama“, koji podržava Evropska unija iz IPA 2021, a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), u partnerstvu sa Centrom za izvrsnost u finansijama (CEF) i Ministarstvom finansija Slovačke.