Prema poslednjem popisu stanovništva u Srbiji je 571.780 ljudi koji imaju poteškoće ili su u potpunosti onemogućeni da obavljaju svakodnevne aktivnosti, a procene kažu da u Srbiji živi oko 700.000 osoba sa invliditetom (OSI), što čini oko 10 odsto stanovništa. Među njima su i mladi sa invaliditetom koji su često višestruko diskriminisani.[1] Iako su prethodnom periodu postignuti mnogi rezultati koji su unapredili inkluziju na polju obrazovanja, socijalne zaštite i radnog angažovanja, još uvek postoje izazovi u oblasti zapošljavanja mladih sa invaliditetom.
Među najvažnijm pitanjima koja se tiču mladih osoba sa invaliditetom i smetnjama u razvoju je kako će organizovati život nakon završetka formalnog obrazovanja, kakva podrška je neophodna, te kako mogu da se angažuju u svetu rada. Sa tim dilemama se suočavaju i svi angažovani u direktnom radu sa korisnicima ali prevashodno porodice OSI.
Udruženje psihologa iz Novog Pazara je prepoznalo važnost rešavanja ovog pitanja a svojim angažovanjem na projektu „Inkluzivna akademija” koji je podržala Evropska unija (EU) preko programa EU PRO su pokazali da su pomaci mogući u pogledu zapošljavanju osetljivih društvenih grupa.
„Od izuzetnog je značaja da se mladi sa smetnjama u razvoju i invaliditetom osnaže, da steknu osnovna znanja i veštine kako bi bili u najvećoj mogućoj meri uključeni u društvenu zajednicu. Svrha našeg projekta i jeste bila da se unapredi proces njihovog zapošljavanja od samog početka”, kaže Zehra Hasanbegović, predsednica Udruženja.
Kako objašnjava, tokom formalnog obrazovanja, a posebno u specijalnim školama, koje pohađa većina OSI, ne obraća se velika pažnja na razvoj njihovih kompetencija u oblasti zapošljavanja. Uz predrasude o mogućnostima njihovog radnog angažovanja, često ovi mladi mladi ljudi nemaju samopouzdanja, ni motivacije da razmišljaju o zaposlenju jer ne poznaju svoje mogućnosti, interesovanja, radne sposobnosti.
„Kroz aktivnosti projekta „Inkluzivna akademija" pokušali smo da kod mladih izgradimo nova znanja, veštine i osobine koje mogu da doprinesu njihovom svakodnevnom funkcionisanju, samostalnosti i osnaživanju ali i napretku organizacije u kojoj bi se potencijalno zaposlili. Krajnji cilj jeste da na taj način postanu društveno korisni članovi zajednice”, navodi Zehra Hasanbegović.
U okviru projekta je osnovan Centar za razvoj karijere mladih koji je pružio usluge individualnog karijernog vođenja i savetovanja za 20 mladih sa smetnjama u razvoju. Organizovano je 30 različitih radionica tokom kojih su oni unapređivali lične i profesionalne kompetencije, komunikacijske, organizacione i računarske veštine. Svi su završili dvomesečnu praksu u četiri preduzeća u Novom Pazaru gde su imali mentorsku podršku u obavljanju radnih zadataka. To je bio važan korak ka njihovom psihološkom osnaživanju i pripremi da izađu na tržište rada.
Za mnoge korisnike ovo je bilo prvo radno iskustvo, što je pored povećanja mogućnosti za njihovo zaposlenje značajno doprinelo povećanju njihovog samopouzdanja i osećanja lične vrednosti.
„Na radionicama sam naučio kako se vodi razgovor za posao, kako da se prijavimo za posao preko oglasa, kakav je bonton na poslu - kako da se lepo ponašamo. Družili smo se, upoznao sam nove drugare. Jedva sam čekao da dođem na radionice,” kaže Emir Brničanin, dvadestjednogodišnji Pazarac koji je bio korisnik projekta.
„Ja sam radio kao konobar dva meseca i naučio kako da pozdravim goste, da poslužim, da slažem robu, a druge kolege su me naučile dosta toga”, priča Emir o svom radnom iskustvu.
Pored ovog projekta u Novom Pazaru, Evropska unija je u saradnji sa Ministarstvom za evropske integracije podržala projekte organizacija civilnog društva kojima se unapređuje kvalitet života osoba sa invaliditetom u Sjenici, Leskovacu i Vranju. Posebno je pažnja usmerena na decu i mlade, a unapređena je socijalna inkluzija više od 220 OSI kroz unapređenje usluga, stvaranje boljih životnih uslova za njih i njihove porodice, kao i kroz ekonomsko osnaživanje i povećanje zapošljivosti.
[1] Ljudskaprava.gov.rs Međunarodni dan osoba sa invaliditetom