Zapadni Balkan i proces proširenja Evropske unije nisu česta tema u evropskim medijima, a kada jesu uglavnom su deo šire geopolitičke priče, ocenili su učesnici debate "Evropski mediji i Zapadni Balkan". Onlajn debata, održana 12. maja u organizaciji projekta “Puls Evrope – medijske posete EU” okupila je medijske profesionalce – novinare iz evropskih zemalja i Srbije.
Urednik briselskog portala Euractiv Sarantis Mihalopulos rekao je da se u evropskim medijima sada retko nalaze priče koje detaljno pokrivaju Zapadni Balkan. “To je zapravo najveći izazov za novinara - da pokriva region Zapadnog Balkana, jer moramo najre da razumemo posebne karakteristike tog regiona i da te priče napravimo zanimljivim za zapadnu publiku”, rekao je on.
Zapadni Balkan i proces proširenja Evropske unije nisu česta tema u evropskim medijima, a kada jesu uglavnom su deo šire geopolitičke priče, ocenili su učesnici debate "Evropski mediji i Zapadni Balkan". Onlajn debata, održana 12. maja u organizaciji projekta “Puls Evrope – medijske posete EU” okupila je medijske profesionalce – novinare iz evropskih zemalja i Srbije.
Urednik briselskog portala Euractiv Sarantis Mihalopulos rekao je da se u evropskim medijima sada retko nalaze priče koje detaljno pokrivaju Zapadni Balkan. “To je zapravo najveći izazov za novinara - da pokriva region Zapadnog Balkana, jer moramo najre da razumemo posebne karakteristike tog regiona i da te priče napravimo zanimljivim za zapadnu publiku”, rekao je on.
Mihalopulos je ocenio da pažnju evropske javnosti privlači ako su u priču uključene treće strane, velike snage kao što su Kina i Rusija, posebno ako se radi o ekonomiji ili energetici. Ali, dodao je, generalno “ne postoji veliki apetit u Briselu da se govori o evropskom putu Zapadnog Balkana", a u svetlu pandemije i ekonomskih posledica je i razumljivo da je proširenje EU poslednja stvar o kojoj Evropljani sada žele da pričaju.
Dopisnik Novinske agencije Beta iz Brisela Dragan Blagojević izjavio je da u štampi u Evropskoj uniji ima “vrlo malo vesti, malo informacija, a pogotovo analitičkih članaka o Zapadnom Balkanu”. To je pokazao i sastanak evropskih ministara spoljnih poslova 10. maja koji je, kako je ocenio, bio veoma važan za Zapadni Balkan, ali je u evropskim medijima dobio manje pažnje nego što zaslužuje.
Prema njegovim rečima, na vladama zemalja EU je da nađu način da preko sredstava informisanja i na druge načine objasne građanima značaj Zapadnog Balkana, koji se, između ostalog, ogleda u trgovinskim odnosima i bezbednosti.
Dopisnik Radio-televizije
Srbije iz Brisela Dušan Gajić je ocenio da se o pristupnim pregovorima zemalja
Zapadnog Balkana i EU gotovo ne izveštava u evropskim medijima, osim u
prelomnim momentima, kao što bi bilo otvaranje pregovora za Severnu Makedoniju
i Albaniju.
Ono što se može videti u uticajnim međunarodnim medijima jesu geopolitičke teme, jer "postaje jasno da Srbija i Balkan postaju neka vrsta geopolitičke pozornice i da tu postoji geopolitički problem gubitka uticaja EU", rekao je on.
Đorđo Frušone, saradnik Italijanskog institutut za međunarodne političke studije i bivši dopisnik više italijanskih medija, rekao je da su sve zemlje Zapadnog Balkana, posebno njihove evropske integracije, odsutne iz italijanskih medija. "Dva su razkoga za to - najpre, u našim medijima se malo govori o spoljnoj politici EU, tako da proširenje uopšte nije tema koja zanima našu publiku. Drugi razlog je što proces evrointegracija predugo traje tako da to nije sveža vest", rekao je Frušone.
Marion Dotri, novinarka AFP-a u Beogradu i bivša dopisnica francuskog lista “La Croix” rekla je da evropske integracije Zapadnog Balkana nikada nisu bile jedina tema njenih članaka. Ja sam pisala o ljudskim pričama, o solidarnosti, o zaštiti životne sredine, to su teme koje takođe postoje i u Francuskoj. Evropske integracije bile su u backgroundu tih priča”, dodala je ona.
Debata je organizovana u saradnji sa portalom Euractiv.com, kao i EU info centrom u Beogradu, sa ciljem da se EU i proces evropskih integracija približe javnosti
