Studijska poseta Estoniji organizovana je u okviru projekta u periodu od 25. do 29. novembra 2019 u bliskoj saradnji sa e-Governance Academy, poznatom think tank i promoterom digitalnog društva u Estoniji. Svrha ove četrvorodnevne posete bila je pružanje mogućnosti nadležnim organima iz Srbije da nauče o najboljim praksama u prelasku na usluge e-uprave, razumevanju izazova, problema i primeni alternativnih rešenja, znanja i iskustva u procesu razvoja usluga e-uprave.
Delegaciji koja je predstavljala Srbiju tokom ove posete sastojala se od predstavnika Ministarstva privrede – Katarine Obradović Jovanović, pomoćnice ministra i Milana Pantelića, samostalnog savetnika, predstavnika Republičkog sekretarijata za javne politike, Bojane Tošić, v.d direktora i Ninoslava Kekić, v.d pomoćnika direktora predstavnika Kancelarije za informacione tehnologije i e-upravu, Aleksandra Bratića i predstavnice projekta Podrška EU poboljšanju poslovnog okruženja, Jasminke Varnalieve, tim liderke.
Tokom trajanja posete, predstavnici Vlade Republike Srbije su imali čak 14 sastanaka sa različitim institucijama koje su im omogućile sveobuhvatno znanje o estonskom modelu digitalnog društva. Oni su pokazali veliko interesovanje te su sastanaci protekli u konstantnoj interakciji, razmeni iskustva i živoj diskusiji.
Estonske kolege su predstavnike Srbije upoznali sa glavnim principima estonske politike ili strategije koji se odnose na e-upravu, a oni uključuju sledeće principe:
• Građanin orijentacija – „samo jednom“ koncept
• Vodeća uloga privatnog sektora
• Efikasan i transparentan javni sektor
• Zaštita ličnih podataka
• Mere protiv digitalne podele
• Neutralnost tehnoloških platformi
„Samo jednom“ koncept je istican tokom većine sastanaka i ovaj koncept podrazumeva da građanin unosi svoje podatke u sistem samo jednom. Takođe je isticano da su građani vlasnici svojih podataka i da svaki građanin mora znati kojim podacima o njemu vlada raspolaže.
Pitanje sajber bezbednosti se na nekoliko sastanka nametnulo kao ključna tema ali specifični detalji estonskih bezbednosnih standarda diskutovani su sa Raulom Rikom, direktorom nacionalne politike kibernetičke bezbednosti u Ministarstvu ekonomskih poslova i komunikacija i Markom Erlich, ekspertom za e-identifikaciju u državnom organu za informacioni sistem.
Estonska digitalna platforma već nudi niz usluga za svoje građane i preduzeća. Jedan od važnih primera upotrebe državnih e-usluga je vezan za registraciju preduzeća. Uvođenjem registracije za e-poslovanje, vreme registracije preduzeća značajno je skraćeno sa pet dana na dva sata (srednja vrednost), iako bi se to moglo završiti za 18 minuta. Učesnici studijske posete razgovarali su o registru e-poslovanja i portalu preduzetnika sa Tambet Artmom, rukovodiocem odeljenja poslovnog registra pri RIK-u, vladinom agencijom u Ministarstvu pravde.
Estonski zreli sistem e-usluga takođe uključuje sednice vlade bez papira. Aivar Rahno, šef vladinog sekretarijata objasnio je sistem e-kabineta, koji podržava proces donošenja odluka u vladi. Pri tome dva informaciona sistema upravljaju vladina kancelarija, e-kabinet i e-konsultacije. E-konsultacije je otvoreni sistem koji se koristi za javne i međuresorske konsultacije i prijave. E-kabinet je zatvoren sistem koji ministri i zvaničnici koriste za sednice vlade. Upotreba ova dva sistema omogućila je vladi da poboljša postupak konsultacija za izradu nacrta zakona i značajno poveća transparentnost i efikasnost; svaka sednica vlade sada traje 30 minuta ili manje.
Estonski digitalni sistemi sadrže više od 2.500 digitalnih usluga za građane i privrednike. Ekonomski efekti određenih digitalnih usluga su značajni. Navodeći jedan primer, na koji su ukazali Arvo Ot, izvršni direktor i predsednik Akademije za e-Upravljanje, „Koristeći digitalni potpis efikasno štedimo jednu radnu nedelju godišnje, što znači 2% BDP-a“.
Sve u svemu, estonsko iskustvo digitalne transformacije rezultiralo je brojnim koristima, uključujući povećanu efikasnost i transparentnost vlade, povećanu ekonomsku konkurentnost i uvođenje e-način života.
Glavni zaključak koji se može izvući iz estonskog iskustva izgradnje digitalnog društva jeste da postoje tri glavna faktora uspeha Estonije: snažna politička volja, sinergija između IT i zakonodavstva, inovacije i tehnologije.