Dunav je po veličini druga reka Evrope koja teče kroz čak deset zemalja. Nastaje spajanjem dve manje reke na planini Švarcvald, u Nemačkoj, uliva se u Crno more na teritoriji Rumunije i deo je plovnog kanala Rajna‒Majna‒Dunav. Plovan je celim svojim tokom kroz Srbiju (588 km), ali u Đerdapskoj klisuri, ispod luke Prahovo, plovni put Dunava se znatno sužava, usled brojnih plovila koja su tu potopljena krajem Drugog svetskog rata.
Plovni put obično je širok 180 metara, ali prisustvo plovila sužava putanju na svega 100 metara. Potopljeni brodovi ugrožavaju plovni put naročito kada je vodostaj reke nizak, kao prethodnih nekoliko nedelja. Olupine brodova obično su ispod nivoa vode, a sada su vidljive upravo zbog spuštanja nivoa vodostaja.
Projekat izvlačenja brodova, koji na dnu Dunava leže više od sedam decenija, finansiraće se sa 16,55 miliona evra bespovratnih EU sredstava odobrenih kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF) i izuzetno povoljnim kreditom Evropske investicione banke (EIB), u saradnji sa Vladom Srbije.
Investicija je prepoznata kao vodeći odobreni projekat održivog transporta Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) 2022. Projekat je sastavni deo investicionog paketa Evropske komisije vrednog 3,2 milijarde evra, koji uključuje 21 projekat u oblasti saobraćaja, digitalnog razvoja, klime i energetske povezanosti Zapadnog Balkana. Ovo je prvi veliki paket projekata u sklopu ambicioznog Ekonomsko-investicionog plana za Zapadni Balkan 2021-2027.
Uklanjanje potonulih brodova počelo je u avgustu 2024. godine i još uvek traje.
https://europa.rs/uklanjanje-potopljenih-brodova-iz-dunava-u-toku/