Ciljevi projekta, svrha i očekivani rezultati
Opšti cilj
Dodatno poboljšati izvršenje krivičnih sankcija.Svrha
Poboljšati kapacitete Uprave za izvršenje u oblasti alternativnih sankcija, post-penalne i zdravstvene zaštite osuđenika.
Očekivani rezultati
Rezultat 1: Šira primena alternativnih sankcijaRezultat 2: Efikasna i efektivna saradnja svih subjekata koji su uključeni u post-penalnu zaštitu
Rezultat 3: Unapređeni sistem zdravstvene zaštite u zatvorima širom Srbije.
Komponente projekta
Projekat se sastoji od tri komponente:1. Alternativne Sankcije
Trenutni opseg alternativnih sankcija je uglavnom sveden na sankcije kućnog zatvora sa i bez elektronskog nadzora. Manje su zastupljeni rad u javnom interesu i uslovni otpust sa zaštitnim nadzorom.
Projekat uvodi nove aktivnosti za poverenike koje bi za posledicu mogle imati širu primenu alternativnih sankcija. Iako su ljudski resursi ograničeni, poverenici imaju veliko iskustvo rada sa prestupnicima u zajednici. Projekat će razviti aktivnosti koje zahtevaju od poverenika da preduzmu različite postupke za sprovođenje pro-socijalnih programa za osudjena lica koja služe kaznu kućnog zatvora. Ove aktivnosti će se održavati u povereničkim kancelarijama i sprovodiće se kroz grupni rad sa osuđenim licima. Ovo takođe može proširiti obaveze poverenika i službenika tretmana koji sprovode alternativne sankcije, zbog većeg broja osuđenih koje će biti uslovno otpušteni a koje bi trebalo nadzirati. Novi zadatak sprovođenja pro-socijalnih programa sa osuđenima na kaznu kućnog zatvora pružiće mogućnosti uticanja na promene stavova kod osuđenih a time i smanjenje recidiva. Održivost ovih intervencija će se osigurati kroz programe obuke, posebno kroz obuku trenera.
2. Post-penalna zaštita
Post-penalna zaštita dobila je široku podršku, posle sprovedenog istraživanja o stepenu recidivizma.
Projekat ima za cilj da iskoristi tu podršku u široj zajednici. Projekat se posebno fokusira na ulogu javnih službi, posebno onih za koje su nadležni Ministarstvo za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Projekat će uvesti sporazume i protokole, kako bi otpuštena lica imala bolji pristup podršci u zajednici. Mora se imati na umu da je post-penalna zaštita definisana kao proces reintegracije prestupnika, na dobrovoljnoj osnovi i nakon konačnog puštanja iz zatvora natrag u zajednicu na konstruktivan, planiran i nadgledan način. Međutim, aktivnosti i procesi uključeni u post-penalnu zaštitu odnose se i na uslovno otpuštena osuđena lica, koje bi poverenici trebalo da nadziru, a za koje se može koristiti ista metodologija koja se koristi za post-penalnu zaštitu.
Projekat će težiti da obezbedi bolju koordinaciju između potreba osuđenih lica, nakon završetka kazne zatvora ili alternativnih sankcija, i onih institucija koje bi mogle pružiti bolje koordinisanu post-penalnu zaštitu. Biće sprovedena probna aktivnost radi procene novih metoda pripreme programa za otpust, koje izrađuju službenici tretmana u svrhu planiranja otpusta, i rada poverenika u nastojanju da realizuju ove programe uz pomoć javnih službi. Projekat će imati za cilj poboljšanje komunikacije između zatvorskih ustanova i povereničkih kancelarija, i poverenika i relevantnih institucija (službi nadležnih za usluge unutar zajednice kao npr. socijalna i zdravstvena zaštita, obrazovanje, zapošljavanje, itd.), komunikacije koja se odnosi na planove nakon otpusta, a sa ciljem da post penalni planovi za bivša osuđena lica budu bolje realizovani.
3. Zdravstvena zaštita
Odnos između zdravstvenih službi u zatvoru i službi javnog zdravlja je od ključne važnosti za pružanje podrške osuđenim licima prilikom prijema u zatvor i njihovog otpusta u zajednicu.
Projekat će sprovesti analizu načina da se ovaj odnos poboljša. Smanjenje pojave prenosivih bolesti u zatvorima je izazov za službenike. Projekat će organizovati obuku službenika za suočavanje sa ovim problemima.