Pored 70 km novo izgrađenog autoputa i 613 km saniranih železničkih pruga, Srbija će u narednih pet godina dobiti obnovljene tramvajske pruge za 1,3 miliona ljudi u Beogradu, 567 km nadograđenih dalekovoda za dva miliona ljudi od Obrenovca do Bajine Bašte, energetski obnovljeno 28 javnih zgrada i 30 škola za više od 30.000 učenika; poboljšani sistem za vodu i otpadne vode za više od 2,6 miliona ljudi, rekonstruisane zdravstvene domove za 1,3 miliona ljudi i širokopojasni brzi internet za 1.500 škola i 225.000 domaćinstava (650.000 ljudi) u ruralnim sredinama. Mnogi od ovih projekata su u toku ili uskoro počinju, a cilj je da ljudima donesu konkretne koristi već u kratkom roku.
To je objavljeno u poslednjem godišnjem izveštaju Investicionog okvira za Zapadni Balkan, inicijativi koju finansira EU i koja je od 2009. godine kada je uspostavljena finansirala 39 projekata u Srbiji čija je procenjena vrednost 5,4 milijarde evra.
Srbija – najveći primaoc finansijske pomoći u regionu
Srbija je takođe dobila 2,4 milijarde evra potpisanih zajmova za ukupno 21 projekat, od Investicionog okvira u poslednjih 11 godina, što je čini najvećim primaocem finansijske pomoći u regionu. Do sada je izgrađeno 90 km novih autoputeva koji povezuju Srbiju sa EU i susednim državama. Nadograđeni su sistemi daljinskog grejanja u 21 gradu, vodovod i sistem otpadnih voda poboljšani su za više od 400.000 ljudi, sistem predviđanja i upozoravanja od poplava uspostavljen je u slivu reke Save gde živi 1,8 miliona ljudi, izgrađeno je 5 novih visokoškolskih i istraživačkih objekata, dva pravosudna objekta i novi zatvor za 500 pritvorenika.
Srbija je takođe dobila tehničku i stručnu pomoć, pre svega za infrastrukturne projekte. U 2019. godini odobreno je dodatnih sedam grantova u ukupnoj vrednosti od 18,7 miliona evra.
Ova jedinstvena investiciona platforma koja ujedninjava fondove Evropske komisije, Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj, Razvojne banke Saveta Evrope i KfV - Nemačke razvojne banke u Srbiji, postala je glavni izvor ulaganja u regionu.
U poslednjih 11 godina izdvojeno je 1,3 milijarde evra bespovratnih sredstava za 20,8 milijardi evra procenjenih investicija za saobraćaj, električnu i digitalnu mrežu, obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost, vodovode i sanaciju otpadnih voda, zaštitu od poplava, obrazovanje, istraživačke i kulturne institucije, zdravstvo i pravosudne ustanove u regionu. Ključne investicije su transport i energetska infrastruktura, jer je plan da se region poveže s Evropom tako što će se Transevropska mreža energije i transporta “produljiti” na region.
Ključne investicije – transport i energetika
Finansiranje infrastrukturnih projekata na ključnim drumskim i železničkim putevima, unutrašnjim plovnim putevima, glavnim lukama, prenosu električne energije i plina, kao i u obnovljivu energiju ključni je faktor ekonomskog rasta i povećanje radnih mesta i donosi konkretne koristi za ekonomiju i građane regije.
Kako su se čelnici Zapadnog Balkana 2015. godine složili da bi rekonstrukcija i izgradnja saobraćajne mreže zbog povezanosti sa osnovnom mrežom evropskih koridora trebalo da bude najvažnija investicija u regionu, transport je postao najaktivniji sektor Investicionog okvira, pokriva oko 45% celokupnog portfelja, a putevi i železnice su glavni korisnici sredstava.
Takav je slučaj i u Srbiji. Najveći deo, oko 73%, ulaže se u sektor saobraćaja, dok 13% čine krediti namenjeni energetskoj mreži. Zaštita životne sredine podržana je sa 8% ukupnog iznosa, dok je 5% uloženo u zdravstvo i obrazovanje, a 1% u širokopojasni internet.
Saznajte više o Investicionom okviru za Zapadni Balkan i pogledajte iscrpnu listu projekata finansiranih u Srbiji i regionu od 2009. do 2019. ovde.