Nacrt Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana, kao i Nacrt Strategije razvoja energetike Republike Srbije za period do 2040. godine, zajedno sa projekcijama do 2050. godine, naći će se na širokoj javnoj raspravi. Tada će komentare, sugestije i predloge moći da daju sve zainteresovane organizacije civilnog društva i sve građanke i građani, privredni subjekti, univerziteti i akademije.
„Na nedavno održanom sastanku radne grupe EU projekta Dalji razvoj kapaciteta za energetsko planiranje napravljen je još jedan važan korak u procesu izrade Integrisanog nacionalnog i klimatskog plana za period od 2021. do 2030, sa projekcijama za Srbiju do 2050. godine”, navela je Sofia Nikolakaki, direktorka projekta i dodala da su predstavljena tri predložena scenarija, koji bi mogli biti deo budućeg integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana Republike Srbije.
Srbija je potpisnica Pariskog klimatskog sporazuma, Sofijske deklaracije o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan i Ugovora o Energetskoj zajednici. Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan je ključni dokument u sprovođenju Zelene agende u Srbiji, a njegova izrada je predviđena i Zakonom o energetici. Zajedno sa planom investicija u energetici na kojem Ministarstvo rudarstva i energetike radi, sprovođenje ovog plana bi trebalo da doprinese višim stopama privrednog rasta, otvaranju novih radnih mesta i balansu između razvoja energetskog sektora i zaštite životne sredine.
U dosadašnjem procesu izrade plana radnoj grupi su predložena ukupno 33 scenarija, od kojih je, nakon analiziranja svih predloga, odabran manji broj. Predloženi scenariji biće javno dostupni i svaki građanin, organizacija ili privredni subjekat moći će da se upoznaju sa njima i da daju svoj sud. Sekretarijat Energetske zajednice će takođe proceniti nacrt NEKP-a i daće mišljenje na postavljene ciljeve i na usklađenost sa politikama EU u oblasti energetike i klime.
Puna transparentnost i učešće svih zainteresovanih ključni je element procesa usvajanja NEKP-a, jer je cilj Ministarstva da se o najvažnijim strateškim dokumentima za razvoj energetike, do trenutka kad budu predloženi za usvajanje, postigne najširi društveni konsenzus.
U rad Radne grupe za izradu Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana Republike Srbije uključeni su predstavnici relevantnih ministarstava i institucija, kao i nevladinog sektora, dok predstavnici Energetske zajednice, Evropske komisije, Delegacije EU u Republici Srbiji i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) prate proces izrade i pružaju savete.
Postojeća struktura energetskog sektora u Srbiji zahteva ozbiljne promene, uređenja i investicije, kako bi bila usklađena sa evropskom politikom u ovoj oblasti. Usvajanjem novog zakonodavnog okvira u oblasti energetske tranzicije napravljen je prvi korak u energetskoj tranziciji Srbije i sprovođenju Zelene agende.
Integrisanim nacionalnim energetskim i klimatskim planom biće definisani ciljevi koji će voditi većem udelu obnovljivih izvora energije u energetskom miksu, povećanju energetske efikasnosti, dekarbonizaciji, odnosno smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG), daljem razvoju unutrašnjeg energetskog tržišta, kao i podsticanju istraživanja, inovacija i konkurentnosti, što predstavlja pet osnovnih dimenzija Uredbe o upravljanju Energetskom unijom. Plan će takođe sadržati makroekonomske i energetske projekcije i scenarija kojima se procenjuju i relevantni uticaji tako definisanih politika i predloženih mera.
Kapacitet za modelovanje je razvijen na osnovu postojećeg Sistema energetskog modeliranja Srbije (SEMS), koji je nastao u okviru prethodnog projekta: „Razvoj kapaciteta za energetsko planiranje” (IPA 2013) koji su takođe sproveli Ministarstvo rudarstva i energetike i isti tim konsultanata, a finansirala EU. U okviru projekta „Dalji razvoj kapaciteta za energetsko planiranje”, za koji je EU obezbedila 900 hiljada evra bespovratnih sredstava, planirano je da se SEMS model dodatno kalibrira ažuriranim podacima, i dopuni sa dva dodatna alata: alatom za makroekonomske analize (zasnovanim na MANAGE) i alatom za visoki stepen učešća OIE (zasnovanim na ANTARES-u) za analizu mogućnosti uključivanja velike količine obnovljivih izvora energije (OIE) u elektroenergetski sistem. Ova tri alata za modeliranje značajno unapređuju proces planiranja u oblasti energetike i klime.