Poboljšanje kvaliteta vazduha direktno je povezano sa postepenim prelaskom na čiste i obnovljive izvore energije. Srbija dve trećine električne energije dobija sagorevanjem lignita. Predstoje velike investicije u obnovljive izvore, prirodni gas i poboljšanje energetske efikasnosti, piše RTS.
Evropska komisija je početkom meseca u Briselu otvorila "Kancelariju za energetsku tranziciju Zapadnog Balkana" kako bi zemljama regiona pomogla u procesu napuštanja proizvodnje energije iz prljavih izvora. Podrška je neophodna jer poslovi, u borbi za čistiju energiju, vazduh i vodu – nisu ni laki, ni jeftini, a uslovljeni su političkim odlukama. Šta Srbiju čeka na tranzicionom energetskom putu?
Evropska unija je odmakla u energetskoj tranziciji – većina članica ugalj će iz upotrebe izbaciti već krajem sledeće decenije, a plan je da 2050. godine Unija potpuno završi proces dekarbonizacije, odnosno smanjenja emisije štetnih gasova koji ugrožavaju klimu. Srbija je sa zemljama Zapadnog Balkana prihvatila da će slediti taj plan, a briselska kancelarija za energetsku tranziciju otvorila je za to vrata podrške.
Tim Mekfi, portparol EU za energetiku i klimatsku akciju, kaže da je to važan projekat, u vezi sa Evropskim zelenim ugovorom, koji je prioritet. "Unutar EU radimo na postepenom izbacivanju uglja i podršci sredinama koje imaju rudnike uglja‚ da se prebace na čistije izvore energije, da nađu odgovarajuće programe i iskoriste sredstva iz fondova Evropske unije i međunarodnih finansijskih institucija, i usvoje strategiju za prelazni period", navodi Mekfi. Analize ukazuju da šesnaest termoelektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu emituju čak 20 puta više sumpor-dioksida od proseka Unije.
Promene u energetici su neminovne, ali moraju, kažu, biti postepene uz očuvanje energetske bezbednosti zemlje. Ministarka rudarstva i energetike, Zorana Mihajlović, kaže da klima i energetika nisu vezane za jednu zemlju, već za ceo region. "I zato će Srbija tu biti jako aktivna. Dakle, mi smo već pokušali da uspostavimo određenu komunikaciju sa tom Kancelarijom i nama je jako stalo da vidimo kakva su iskustva, kako će to izgledati u narednom periodu", napominje Mihajlovićeva.
U tom procesu važne su aktivnosti lokalnih samouprava. Dobar primer je Niš, gde u planiranje energetske tranzicije uključuju i građane i osnivanje energetskih zadruga koje će graditi solarne panele. Toplana se modernizuje, a pomoć najavljuju i za domaćinstva. Bojan Gajić, gradski energetski menadžer Niša, najavljuje da će se u narednih nekoliko meseci pokrenuti program sufinansiranja zamene starih kotlova i šporeta građana koji koriste ogrevno drvo i ugalj, ili priključenje individualnih objekata na sistem daljinskog grejanja.
U Srbiji ima još 66 kotlarnica na mazut i ugalj i na njihovom gašenju i prelasku na čistije energente se već radi. Ipak, zabrinjava činjenica da se gotovo polovina srpskih domaćinstva i dalje greje na drva i ugalj.
Kompletan video prilog pogledajte ovde: https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4302123/proizvodnja-energija-obnovljivi-izvori-srbija-eu.html