ISTRAŽIVANJA I INOVACIJE POKRETAČI PRIVREDE

    Na pomen naučnih istraživanja i inovacija u kontekstu Evropske unije jedna od prvih asocijacija jeste Horizont 2020, do sada najveći program EU u tim oblastima, koji je zamenio i objedinio tri prethodna programa. Horizont 2020 predstavlja instrument za ostvarivanje glavnih ciljeva strategije Evropa 2020, a pre svega njene inicijative sa ciljen da Evropa postane globalno konkurentna. Namera je stvaranje evropske nauke na najvišem nivou i jednostavnija saradnja privatnog i javnog sektora na polju inovativnog rada. Horizont 2020, koji je sprovođen u periodu od 2014. do 2020, bio je usmeren na dalji razvoj evropskog istraživačkog prostora kao jedinstvenog tržišta znanja, istraživanja i inovativnosti.

            Srbija je, nastavljajući dobru praksu iz prethodne inicijative - Okvirnog programa 7, značajno unapredila svoje učešće u programu Horizont 2020. Prema rečima nacionalnog koordinatora za taj program, dr Viktora Nedovića, možemo biti zadovoljni, budući da su institucije, organizacije i privredni subjekti iz Srbije svojim projektima apsorbovali najviše sredstava u čitavom regionu, daleko više nego u  prethodnom, FP7 programu.


    „Mi smo ovog trenutka na preko 115 miliona ugovorenih sredstava sa Evropskom komisijom oko odobrenih projekata. Učinili smo i nešto više od onih sredstava koje je država dužna da uloži po sporazumu koji je potpisala sa Evropskom komisijom za sprovođenje ovog programa na nacionalnom nivou. Mi smo i tu sumu novca premašili i to ako gladamo samo čisto ono što je uloženo u odnosu na ono što smo ugovorili, ne gledajući onaj deo koji se nama vraća preko Instrumenta pretpristupne pomoći – IPA“, objašnjava Nedović.

    U programu Horizont 2020 učestvovalo je 515 institucija i organizacija iz Srbije sa 355 projekata. Jedna od institucija koja je posvećena razvoju svog naučno-prosvetnog kadra na polju istraživanja i inovacija i koja sa velikim brojem projekata učestvuje u programu Horizont 2020 je i Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu. Redovni profesor fakulteta, dr Goran Stojanović, kako sam kaže uživa u pripremi i pisanju projekata, voli da se takmiči i da pomera granice kako svojih mogućnosti, tako i nauke u kojoj se specijalizovao u oblasti elektronike u medicini. Napisao je više od 50 predloga projekata, od kojih je 20 bilo finansirano u vrednosti od 14,8 miliona evra.  

    „Sve projekte sprovodili smo mi, na Fakultetu tehničkih nauka, što je pomoglo da se napravi kvantni skok u oblasti kojom se bavimo. To je savitljiva elektronika, rastegljiva elektronika, elektronika na tekstilu, mikrofluidni elektronski čipovi. Projekat SALSETH iz programa Marija Sklodovska Kiri RISE, kojim rukovodim, bavi razvojem senzora, pre svega od jestivih materijala koji mogu da detektuju biomarkere ili bakterije u ustima i ako je koncentracija tih bakterija veća od dozvoljene onda pravimo mikrofluidne kanale u ustima praktično, kao u delu proteze koji mogu da ispiraju usnu šupljinu i da čiste zube na primer kod dece sa autizmom“, kaže prof. Stojanović. 

    Kao sredstvo za pokretanje ekonomskog rasta i stvaranje novih radnih mesta, Horizont 2020 ima političku podršku evropskih lidera i Evropskog parlamenta. Oni su se složili da je istraživanje ključno ulaganje u budućnost i stoga su ga postavili u samo središte plana EU za pametan, održiv i inkluzivan rast i zapošljavanje. Srbija je u tom delu programa pronašla svoje mesto i dobro se pozicionirala u prethodnom periodu, smatra profesor Nedović i dodaje: „Dobri smo i u onom delu koji se tiče učešća privrede, pre svega inovativnih malih i srednjih peduzeća, koja su ugovorila 10 miliona evra, a ujedno su i partneri unutar većih konzorcijuma, tako da je procena na bazi svih relevantnih podataka da 30% sredstava povlače MSP“.   


    Najistaknutija institucija iz Srbije u programu Horizont 2020 svakako je Biosense institut, u okviru Univerziteta u Novom Sadu, koji ima najveći broj projekata, najviše apsorbovanih sredstava i pojedinačno najveći projekat. Oni su bili pobednici TEAMING poziva i apsolutno prvi na listi odobrenih projekata. To je do sada najveći projekat koji je Srbija uopšte dobila od Evropske komisije, 14 miliona evra, pri čemu je morala da se obaveže da će da finansira sa još toliko novca.

    I profesor Stojanović je rukovodio jednim od najvećih projekata koje je Fakultet tehničkih nauka dobio, a posvećen je tekstilnoj elektronici. Vrednost projekta je 2 i po miliona evra samo za FTN i ideja projekta je da se u Novom Sadu napravi centar izvrsnosti na globalnom nivou u oblasti tekstilne elektronike. „Projekat traje pet godina i plan je da u narednih pet godina razvijemo inovativne prototipove i demonstratore, a posle toga i da se osnuje kompanija koja će to plasirati na tržište u oblasti pametnih senzora na tekstilu i ugrađene elektronike u tekstil“, objašnjava Stojanović.  


    Kako bi Srbija u novom programskom ciklusu postigla dodatni uspeh i unapredila učešće neophodno je da postoji strukturiran pristup instraživačkom i privrednom sektoru, koji podrazumeva razvijenu mrežu podrške na lokalnom nivou, brz protok informacija i uvezivanje sa ključnim institucijama u Evropi, kaže prof. Nedović i najavljuje: „Srbija je ovog trenutka u finalnoj fazi pregovora sa Briselom, Evropskom komisijom, Generalnim direktoratom za istraživanja i inovacije oko uslova pod kojima će učestvovati u narednom programu koji kreće od januara 2021 – Horizont Evropa.“

    Program Horizont Evropa, sa budžetom od 100 milijardi evra,biće strukturiran u tri stuba Otvorena-izvrsna nauka, Globalni izazovi i Evropska industrijska konkurentnost i Otvorena inovativna Evropa, sa aktivnostima čiji je cilj širenje učešća i jačanje evropskog istraživačkog prostora. 

Last updated: 15. April 2021. 17:11